Početna stranica > Novosti
Džo Rajt o romanu :“Siže romana se preklopio sa mojom sopstevnom situacijom, koju baš u ovom momentu preživljavam. Likovi romana su vrlo realni i zastrašujuće bliski. To je velika ljubavna priča koja je već više puta bila adaptirana za fimski ekran. A nama je bio potreban scenarista koji će doneti nešto novo. “
Ljubav-centralna tema romana
Majstorstvo elegatnih i izražajnih dijaloga
Džud Lu (Aleksej Karenjin): “Scenario tretira takav pojam ljubavi, mnogostano, često i otvoreno bez iakakve namere da se bilo ko osuđuje. Dijalozi su neverovatno elegantni i izražajni. To majstortvo dramaturgije sam mogao poptuno oceniti tek kad sam pročitao na kraju i sam roman –i shvatio sam kako je teško bilo to napisati.
„Ana Karenjina „Toma Stioparda i Džoa Rajta lako su zaobišle sve poznate ekranizacije romana prosto zato što se ova dva autora odlikuje jedan kvalitet koji je nedosptupan većini poštovalaca Tolstoja –apsolutnom slobodom u odnosu prema ovom remek-delu. Nikavih tu nema blagordnih izdisaja, stremljenja da se ilustruje, poistoveti, čak ni da se približi i tome slično. Rajt je iznenađujućim rešenjima pokazo rusko društvo kao ogromni, nedovršeni tetar u kojemu ljudi poslušno igraju poverene im uloge, odjednom se skidaju sve sablzni u potrazi da se pronađu sličnosti i razlike sa romanom, da se primećuju istorijske netačnposti-čime se inače rado bave gledaoci dok prate na filmskom platnu slike ekranozovanih književnih dela.
Rešenje reditelja po kojemu je svet-pozorište, a život-igra, pokazalo se univerzalno tačno:Ana Karenjina je prestala da igra, otkrila je sebe kakva jeste i time narušila opšteprihvatljiva ptravila. Istinska ljubav u njenom prirodnom ispoljavanju pokazaal se kao stihijno osećanje, koje jeste iracionalno, van kontrole, ali je baš stoga čini srećnom. Ana je to otkrila i sad je druga osoba. Nju ne shvata ni njeno društvo, ni Karenjin koji živi strogo po svojim načelima, pa na kraju krajeva ni sam Vronski, neskriveno preplašen provalijom koja se otvorila pred njima dvoma. Naspram veštačkog sveta pozorišta odvija se prosti i prirodni život koji je izabrao Levin, spahija- čuadk, koji je lažnom blesku visokog života suprostavio seljački rad i seosku prostodušnost. Režiser Rajt je uspeo da jednostavno i na efektan način bez nepotrebnih gubitaka na polju životnih verodostojnosti, tokom dvočasovnog filma izrazi glavne ideje romana u kojemu su njegovi prethodnici tražili ljubavnu priču, neverstvo i surovosti društva.
Misija svojstevna čoveku se ogleda u ljubavi i radu
Pomešani žanrovi:drama, mjuzikl, koreografija
U flmu je naćelo pozorište-život doživelo do procvata da bi zatim nestalo u mehaničkoj inerciji. Pozorište –društvo u kome igraju Kiti, Doli, Betsi, prestaje da bude rusko, ali nije još sasvim ni francusko, čas je oholo, čas zamršeno, i u njemu je precizno prikazana zemlja koja je zastala negde izmeđi Istoka i Zapada nemajući hrabrosti da se opredeli gde joj je i s kim bolje, kako bi više bila autentična, ona prava, svoja.
Glavno što je uradio Džo Rajt u ovm filmu je savršeno ovaploćenje Šekspirovog principa „All the word's a stage„ čime je uključio maštu gledaoca tako da gledalac postaje saučesnik filmske radnje. A mašta dalje uknjučuje emocije. I tako mi počinjemo da stvaramo dobro nam poznati siže i da ga ponovo doživljavamo i preživljavamo.
Od tada se čekalo bezmalo 40 godine da bi se u Rusiji, tada Sovjetskom Savezu , zainteresovali za ekranizaciju ovog Tolstojevog remek-dela. Tatjana Lukaševič je 1953. godine prenela na ekran predstvau MHT s Alom Tarasovom u ulozi Ane. Ovaj crno-beli film je odmah postao lider po gledanosti u tadašnjoj sovjetskoj filmskoj produkciji ostatvljajući iza sebe desetine tzv trofejnih filmova nemačke i američke proizvodnje koji su tih godina činili glavni bioskopksi repertoar u SSSR-u.
Na opšte iznenađenje interesovanje za hrestomatije romana je u Rusji toliko opalo da nova verzija“ Ane“ koju je 2006. g. realizovao Sergej Solvjev sa Tatjanom Drubič u nosećoj ulozi nije ni ušla u biskope jer su distributeri procenili da bi doživela krah u praznim salama ! Nisu ništa pomogli ni domaće filmske zvezde : Onjeg Jankovski kao Aleksej Karenjin ni Aleksand Abdulov (Stiva Oblovski).
Prva „Ana „ u Velkoj Brtitaniji je snimljena 1948. Sa Vivijan Li u naslovnoj ulozi, druga se pojavila na fimskom platnu 1961. u kojoj je nevernu ženu Aleskeja Karenjina glumila Kler Blum, a Vronkog, njenog (uplašenog) ljubavnika Šon Koneri. U televizijsloj seriji o tragičnoj Tolstojevoj junakinji prikazanoj u 10 epizoda 1970. U Velikoj Britaniji ulogu Ane igrala je Nikol Paget, a u serijalu snimljenom 2000, televizijska Ana je bila Helen Mak Krori. A u ovoj poslednjoj, u režiji Džo Rajta čija je premijera prikazana 4. septembra u Londonu Anu je tumačila Kira Najtli.
Anu Karenjinu prvi ekranozovali Nemci
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
LJUBAV I PREDRASUDE
U Velikoj Britaniji snimljena najbolja ektanizacijas „Ane Karenjine“
U svetskim bioskopima počelo je prikazivanje britanskog filma režisera Džoa Rajta (Joe Wright)“Ana Karenjina“-još jedna filmska verzija velikog Tolstojevog romana, koja se po mišljenju mnogih kritičara najviše približila nedostižnom idealu.
Džo Rajt je poznat gledaocima po filmovima „Gordost i predrasude” za koji je dobio nagradu Britanske filmske akademije kao i nagradu Karla Fortmena za najbolji debi, a imao je i 4 nominacije za „Oskara“, zatim „Iskupljenje“ (nagrada BAFTA za najbolji film i za najuspešniju scenografiju, 7 nominacija za „Oskara“i nagrada kompozitoru Dariu Marianeliju, koji je napisao i sinopsis za „Anu Karenjinu„). Scenografija pripada peru jednog od najboljih britanskih dramskih pisaca Tomu Stopardu, koji se proslavio po scenariju za film „Zaljubnjeni Šekspir“. Naslovnu ulogu igra Kira Najtli (Keira Chistina Knightly), njenog muža Alekseja Karenjina tumači Džud Lou(Juide Law), a tumači ostalih ulpoga su Aron –Tejlor Džonson (Vronski), Keli Mekdonald (Doli), Metju Makfejden (Stiva Oblonski), Domnal Glison (Levin), Alisija Vikander (Kiti), Emili Votson (grofica Lidija Ivanovna).
Izajve glavnih aktera filma o slavnom Tolstojevom romanu i samom filmu.
Džo Rajt o romanu :“Siže romana se preklopio sa mojom sopstevnom situacijom, koju baš u ovom momentu preživljavam. Likovi romana su vrlo realni i zastrašujuće bliski. To je velika ljubavna priča koja je već više puta bila adaptirana za fimski ekran. A nama je bio potreban scenarista koji će doneti nešto novo. “
Ljubav-centralna tema romana
Tom Stopard, scenarista:“Veoma sam želeo da se uhvatim u koštac s tim projektom. Ja sebe smatram pre svega pozorišnim piscem, ali ne može se uvek napisati celoviti komad. U pauzama mi se svidelo da radim za film, ali, iskreno rečeno, svi predlozi ni izdaleka nisu izgledali tako privlačni kao Rajtova ideja da snimi film po jednom od najveličanstvenijih klasičnih romana. U njemu je ljubav romantična, materinska, dečja, ljubav brata prema sestri, ljubav prema Rusiji-jednom rečju „ljubav“ je ovde centralna tema. One delove romana koje se ne tiču ljubavi ostavio sam po strani“.
Priča i danas aktuelna
Kira Najtli (Ana):“Ta priča je i sada aktuelna:ljudi i dans maštaju o nedosegnutom životu, stradaju zbog društvenih predrasuda i uslovljavanja, ne umeju jedno drugom da prenesu svoja osećanja-i zbog toga još više stradaju.
Majstorstvo elegatnih i izražajnih dijaloga
Džud Lu (Aleksej Karenjin): “Scenario tretira takav pojam ljubavi, mnogostano, često i otvoreno bez iakakve namere da se bilo ko osuđuje. Dijalozi su neverovatno elegantni i izražajni. To majstortvo dramaturgije sam mogao poptuno oceniti tek kad sam pročitao na kraju i sam roman –i shvatio sam kako je teško bilo to napisati.
Prvi osvrti kritičara
„Ana Karenjina „Toma Stioparda i Džoa Rajta lako su zaobišle sve poznate ekranizacije romana prosto zato što se ova dva autora odlikuje jedan kvalitet koji je nedosptupan većini poštovalaca Tolstoja –apsolutnom slobodom u odnosu prema ovom remek-delu. Nikavih tu nema blagordnih izdisaja, stremljenja da se ilustruje, poistoveti, čak ni da se približi i tome slično. Rajt je iznenađujućim rešenjima pokazo rusko društvo kao ogromni, nedovršeni tetar u kojemu ljudi poslušno igraju poverene im uloge, odjednom se skidaju sve sablzni u potrazi da se pronađu sličnosti i razlike sa romanom, da se primećuju istorijske netačnposti-čime se inače rado bave gledaoci dok prate na filmskom platnu slike ekranozovanih književnih dela.
Svet je pozorište, a život- igra
Rešenje reditelja po kojemu je svet-pozorište, a život-igra, pokazalo se univerzalno tačno:Ana Karenjina je prestala da igra, otkrila je sebe kakva jeste i time narušila opšteprihvatljiva ptravila. Istinska ljubav u njenom prirodnom ispoljavanju pokazaal se kao stihijno osećanje, koje jeste iracionalno, van kontrole, ali je baš stoga čini srećnom. Ana je to otkrila i sad je druga osoba. Nju ne shvata ni njeno društvo, ni Karenjin koji živi strogo po svojim načelima, pa na kraju krajeva ni sam Vronski, neskriveno preplašen provalijom koja se otvorila pred njima dvoma. Naspram veštačkog sveta pozorišta odvija se prosti i prirodni život koji je izabrao Levin, spahija- čuadk, koji je lažnom blesku visokog života suprostavio seljački rad i seosku prostodušnost. Režiser Rajt je uspeo da jednostavno i na efektan način bez nepotrebnih gubitaka na polju životnih verodostojnosti, tokom dvočasovnog filma izrazi glavne ideje romana u kojemu su njegovi prethodnici tražili ljubavnu priču, neverstvo i surovosti društva.
Misija svojstevna čoveku se ogleda u ljubavi i radu
Novi film o Ani Karenjinoj je suprostavljanje izveštačenosti i neprirodnosti, neprijateljstva izmišljenog i nasleđenpg sveta -istnskoj, pravoj misiji čoveka koja se po Tosltoju, ogleda u ljubavi i radu. On je svojim filmom ovaplotio ne siže romana, nego buru osećanja i misli koju on pobuđuje kod čitalaca. Film se prema romanu odnosi na isti način kao i fantazija Čajkovskog „Romeo i Julija „ prema Šekspirovoj tragediji.
Pomešani žanrovi:drama, mjuzikl, koreografija
U filmu blistaju smenjujući se različiti žanrovi :čas je drama, čas preovlađuju muzičke teme. Scena s pisarima koji u ritmu štamparskih strojeva pišu na hartiji je praktično mjuzikl. Kadrovi mondenski bala je prava koreografija. Ogromnu ulogu u filmu igra muzika Daria Marianelia kome su kao izvori nadahnuća očigedno poslužili ne samo folkorni motivi nego i iskustvo njihovog paradoksalnog mnogoznačnog korišćenja karakterističnog za Alfreda Šnitku.
Sjaj i beda načela: pozorište-život
U flmu je naćelo pozorište-život doživelo do procvata da bi zatim nestalo u mehaničkoj inerciji. Pozorište –društvo u kome igraju Kiti, Doli, Betsi, prestaje da bude rusko, ali nije još sasvim ni francusko, čas je oholo, čas zamršeno, i u njemu je precizno prikazana zemlja koja je zastala negde izmeđi Istoka i Zapada nemajući hrabrosti da se opredeli gde joj je i s kim bolje, kako bi više bila autentična, ona prava, svoja.
Ovaploćenje Šekspirovog principa „All the word's stage „
Glavno što je uradio Džo Rajt u ovm filmu je savršeno ovaploćenje Šekspirovog principa „All the word's a stage„ čime je uključio maštu gledaoca tako da gledalac postaje saučesnik filmske radnje. A mašta dalje uknjučuje emocije. I tako mi počinjemo da stvaramo dobro nam poznati siže i da ga ponovo doživljavamo i preživljavamo.
Sve ekranozacije „Ane Karenjine„
Od kad je još 1910. g u Nemačkoj prvi put na filmskom platnu „gostovala „ Ana Karenjina, ova tragična Tolstojeva heroina je doživela dvadeset ekranizacija, tako da je ova poslednja, britanska, Džo Rajta sa Kirom Najtli dvadeset prva: šest u Rusiji, po pet u Velikoj Britaniji i SAD, dve u Nemačkoj i po jedna u Argentini, Mađarskoj i Indiji.
U nemoj eri u Rusiji :ništa više od golog ilustrovanja fabule kultmog romana
Filmska Ana Karenjina je u svojoj postojbini, Rusiji, počela „mondenski“ filmski život 1911. kad je režiser Moris Metr (Maurice Maitre) snimio prvu (u Rusiji, jer je godinu dana ranije, 1910. to već učinjeno u Nermačkoj)nemu ekranizaciju romana sa glumcima moskvskih pozorišta. U naslovnoj ulozi je zablistala (kako je zabeleženo, jer, nažalost, film nije sačuvan, kao ni važni podaci o njemu) M. Sorohtina.
Eksperimenat je ponovio 1914. ponovio režieser Vladmir Gardin poverivši glavnu ulogu prvakinji Moskovskog Hudožestvenog teata Mariji Germanovoj. Kritika je film dočekala na nož:u akterima filma ne teče plemićka krv, priča je primitivna, predočena na starinski način. Tako su se završili beznadežni pokušaju da ruski nemi film ostavri išta više i dublje od golog ilustovanja fabule kultnog romana.
Četiri decenije do novog pokušaja ekranicaije „Ane Karenjine „
Od tada se čekalo bezmalo 40 godine da bi se u Rusiji, tada Sovjetskom Savezu , zainteresovali za ekranizaciju ovog Tolstojevog remek-dela. Tatjana Lukaševič je 1953. godine prenela na ekran predstvau MHT s Alom Tarasovom u ulozi Ane. Ovaj crno-beli film je odmah postao lider po gledanosti u tadašnjoj sovjetskoj filmskoj produkciji ostatvljajući iza sebe desetine tzv trofejnih filmova nemačke i američke proizvodnje koji su tih godina činili glavni bioskopksi repertoar u SSSR-u.
Tatjna Samojlova kao filmska Ana
Pravu buru oduševljenjnja gledalaca u Sovjetskom Savezu izazavala je prva ekranizacija u koloru 1967. Kad je u prdukciji „Mosfilma „ reditellj Aleksandr Zahri snimio „Anu Karenjinu“. Popularnosti ovog filma doprinela je tada kultna sovejstka filmska zvezda Tatjana Samojlova u naslovnoj ulozi, koja je inače prethodno bila stekla svetsku slavu ulogom u filmu „Lete ždralovi „ Kaltazova. Kao Betsi se na filomskom platnu pojavila Maja Pliseckaja koja će kao prima balerina Baljšog tetara sedam godina kasnije nastupiti u ulozi same Ane Karenjine u istoimenom filmu-baletu na muziku Rodiona Ščedrina.
Drsstično opalo interesovanje za filmsku verziju Ane Karenjine
Na opšte iznenađenje interesovanje za hrestomatije romana je u Rusji toliko opalo da nova verzija“ Ane“ koju je 2006. g. realizovao Sergej Solvjev sa Tatjanom Drubič u nosećoj ulozi nije ni ušla u biskope jer su distributeri procenili da bi doživela krah u praznim salama ! Nisu ništa pomogli ni domaće filmske zvezde : Onjeg Jankovski kao Aleksej Karenjin ni Aleksand Abdulov (Stiva Oblovski).
Pet brtitanskoih verzija „Ane Karenjine „
Prva „Ana „ u Velkoj Brtitaniji je snimljena 1948. Sa Vivijan Li u naslovnoj ulozi, druga se pojavila na fimskom platnu 1961. u kojoj je nevernu ženu Aleskeja Karenjina glumila Kler Blum, a Vronkog, njenog (uplašenog) ljubavnika Šon Koneri. U televizijsloj seriji o tragičnoj Tolstojevoj junakinji prikazanoj u 10 epizoda 1970. U Velikoj Britaniji ulogu Ane igrala je Nikol Paget, a u serijalu snimljenom 2000, televizijska Ana je bila Helen Mak Krori. A u ovoj poslednjoj, u režiji Džo Rajta čija je premijera prikazana 4. septembra u Londonu Anu je tumačila Kira Najtli.
Greta Garbo ostvarila dve fimske Ane Karenjine
Prva od ukupno pet verzija u SAD snimljena je 1915. sa Beti Nansen u glavnoj ulozi, a u filmu naslovljenom „Ljubav“ snimljenom 1927. Anu igra Greta Garbo, koja će se u naslvnoj ulozi „Ane Karenjine“ pojaviti i 1935. g. U televizijskoj seriji emitovanoj 1985. Ulogu Ane igra Žaklin Biset, a Vronskog- Kristofer Riv. Poslednja verizja Ane Karenjinenj snimlljena je u SAD 199: u proudkciji kompanije Warner Bors, režiser je bio Bernard Rouz, dok je Sofija Marso nastupila kao Ana, a Šon Bini je bio tv Vronski.
Anu Karenjinu prvi ekranozovali Nemci
Prvi filmpo slavnom Tolstojevom romanu snimljen je u Nemačkoj -1910. g. (godinu dana pre nego u Rusji). Nemci su Tosltojev roman još jednom preneli na film -1919, u kome je naslovnu ulogu ighrala Lya Mara. Bio je i to, kao i rethodni, nemi film.
Indijcici su dramatičan život sa tragičnim krajem neverne supruge i nesrećne preljubnice Ane Karenjine pretočili u filmsku priču 1952., dok je u Argentini to učinjeno 1956.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Živimo u vremenu kada automobil odavno više nije samo sredstvo za prevoz, već i sastavni deo svakodnevnog životnog stila. Zbog toga je održavanje automobila jednako važno kao i održavanje...
Kada se govori o osiguranju automobila, većina vozača odmah pomisli na obavezno osiguranje od autoodgovornosti. Međutim, ono pokriva samo štetu pričinjenu trećim licima, dok šteta na sopstvenom vozilu ostaje...
Iskoristite poslednji talas lepih i toplih dana kako biste sredili garažu za zimu koja nam polako kuca na vrata. Unapređivanje i pospremanje garaže može pomoći da zaštitite vaše alate,...
Verovatno na svom pametnom telefonu čitate ovo. Po prvi put u 2016.godini pretraga pametnih telefona je nadmašila pretragu na desktopu. I vozila na benzin i električna vozila će doživeti...
Gradovi u Srbiji, Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Valjevo kao i mnogi drugi, već godinama imaju problem sa parkiranjem. Naći slobodno mesto za park...
Putovanja po letnjim vrućinama mogu da budu veoma naporna i neprijatna. Većina ljudi obožava toplo vreme i voli da putuje leti, ali sve ima svoje granice. Ako temperature postanu...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
