Početna stranica > Novosti
2. “Majstor i Margarita „(koprdukcija Italija –Jugoslavija, 1972., reditelj Aleksnadar Saša Petrović)
Majstora po imenu Nikolaj Afanasijevič Maksudov (lik uzet iz „Teatralnog romana „ Bulgakova) igra Ugo Tonaci. Njegov junak je dramatrurg i borac za slobodu reči, koji hoće da napiše roman o satani i traži da se s njim sastane u Moskvi. Mimzi Farmer predstavlja glavnu herojinu, melanholičnu blondinku, a Margaritin muž je milicioner. . . Izbor za ulogu Volanda Ačena Kunia (tanki brčići, duboke bore, mračni pogled) uticao je kasnije i na ruske režisere. Mačka Begemota“igra „ obični crni mačak. Muziku je napisao Enio Morikone, a takođe zvuče i crkvena zvona kao i „Pesmica o crnom mačku „Bulata Okudžave. Prolazak Majstora i Margarite kroz Moskvu u ovom filmu srbskog redietlja klasika prati zaglušujuća „Rjabinuška. “U filmu su Ješua Ha-Nocri i Pontije Pilat epozodne ličnosti, angažovane radi probe drame Maskudova „Pontije Pilat“. Nema epozode „Bala kod Volanda „, ali je zato scena iščezavanja kostima posle seanse prikazana sa svim pojedinostima.
Televizijski film sličan čitanju romana po licima. Skoro nakon svakog dijaloga nastaje radnja, u montaži preovlađuju krupni planovi. U moskovskim epizodama reditelj se izvlačio koliko je mogao. Umesto Moskve reke, za scenu kupanja Ivana Bezdomnog je iskorišćena Visla, a u moru pored Jalte iz nekih razloga plivaju labudovi. Majstor (Vlaslav Kovalski) i Margarita (Ana Dimna) ne očaravaju svojom glumom. Volandova svita dosledno ispunjava zadatke koje joj je Bulgakov „ zadao“. Na glumca koji igra Begemonta nadenuta je neka strašna veštačka mačja glava, scenski rekvizit. Od svih aktera najviše se pamte dva lika. Zlokobni Voland (Gustav Golubek) na prvi pogled podseća na nekog bezazlenog dedušku , jednog od „bivših“, punačkog i sedkosog gospodina sa štapom. Pontije Pilat (Zbignjev Zapasevič) ostavlja utisak i groznog tužioca i čoveka koga razdiru duševne muke.
U bioskpoe odlazi dvočasovna verzija filma (rediteljska verzija traje duže od tri časa i biće dosptupna na DVD). Koštao je ukupno 15 miliona dolara, jerusalimske epizode su snimljene u Izraelu. Zbog sukoba poducenta i režisera film je odležao na polici 17 godina. Premijeru filma nisu dočekali mnogi članovi ekipe, među kojima snimatelj Jevgenij Grebnjov, kompozitor Alfred Šnitke, glumci Mihail Uljanov (Pontije Pilat), Viktor Pavlov (Begemot), Borislav Brondukov (Varenuha). Naslovne uloge igraju Viktor Rakov i Anastasija Vertinska –glumica je samostalno, bez dublerke, visila na konopcu u epozodu „ Maragaritin let. “Poveravajući ulogu Volanda Valentinu Gaftu, reditelj je nesvesno odao počast Alenu Kuniju iz filma našeg redtelja Aleksandra Saše Petrovića-toliko su ta dva glumca slična. Među najjače odigranim ulogama su Nikolaja Burljajeva (Ješua Ha-Nocri) i Sergeja Garmaša (Ivan Bezdomni). Film se odlikuje značajnim odstupanjima od teksta romana:na balu kod Volanda učestvuju Lenjin, Staljin, Hitelr i druge poznate poltičke ličnosti.
5. „Majstor i Margarita „ (Rusija, TV serija, 10 epozida, 2005, režiser Vladimir Bortko)
Budžet ovog tv serijala iznosio je više od 5 miliona dolara. Oljeg Basilašvili (Voland) i Kiril Lavrov (Pontije Pilat) ipored sveg svog neospornog majstorstva izgledali su na ekranu isuviše stari i umorni. Izbor Sergeja Bezrukova za ulogu Ješua je bio zasčuđujući, ali ekran je opravdao režiserov izbor. Majstor je po verziji glumca Aleksandra Galibina čovek koji nije spsoban da postoji sam za sebe. O njemu se brine Margarita (Ana Kovaljčuk). Ivan Bezdomni (Vladislav Galkin) pamti se ne samo po eskpresivnosti, nego i po nežnosti. Begemota su igrali Aleksandr Baširov i Vano Miranjan, a ozvučavao ih je Semjon Furman. Valentin Gaft koji u filmu Jurija Kare igra Volanda, u televizijskoj seriji je postao sveštenik Kaifa i čovek u vojničkoj bluzi, lik kojeg inače nema u romnu. Glumac Aleksnadr Filipenko koji u filmu Kare igra Korovjeva, u tv serijalu Vladimira Bortka se predstavio u liku Azazela. Poznavaoci su u ovoj seriji pendantno nabrajali propuštene scene iz romana, a većina od tih scena su povezane sa Maragaritom.
Mnogi režiseri su u svojim filmovima koristili pojedine sižejne linije „Majstora i Margarite „, ponekad ih ubacujući u druge priče. Tako na primer, Boris Jermolajev i Vladimir Vasiljev su snimili film „Fuete“(1986.) uz učešće Jekatarine Maksimove gde je prema scenariju u pozorištu bio postavljen balet „Majstor i Margarita „. Radnja filma „Posle revolucije „Mađara Andraša Širtesa (1990.) događa se u Njujorku gde glavni junak piše roman sa tačke gledišta mačke. Korišćena je sovjetska filmska hronika i tekstovi Bukgakova. U TV seriji „Slučaj u Judeji „Britanca Pola Brajersa (1992) ekranizivane su bibilijske glave iz romana o Majstoru.
O ekranizaciji „Majstora i Margarite „ takođe su maštali ruski filmski reditelji Igor Talankin, Elem Klimov, Eldar Rjazanov, Genadij Poloka, Vladimir Naumov, Aleksnadr Alov i drugi. Svojevremno je bilo javljeno da se australijski režiser Baz Lurman („Mulen Ruž“) priprema da ekranizuje „Majstora“ u formatru 3D-s Rajfom Fajsom (Majstor), Al Pačinom (Vpland) i Ketrin Zeta –Džone (Margarita). Ali, od toga izgleda bar u dogledno vreme, neće ništa biti.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Hronika kulturnih događaja u 2012, g, (21)
Gde, kada i kako su ekranizovali „Majstora i Margaritu“
STALJIN NA BALU KOD VOLANDA
U ponedeljak, 4. aprila u Moskvi je održana oficijelna premijera filma „Majstor i Magarita „ Jurija Kare snimljenog još 1994. g. ali zbog konflikta nastalog između reditelja i producenta skoro 17 godina je proboravio u rolnama na policama. Moksovskom premijerom ovaj film ulazi u najširu bioskopsku mrežu diljem Rusije.
Povodom tog izuzetno zanimljiovg kulturnog događaja, ovom prilikom ćemo podsetii čitaoce na najznačajnije dosadašnje pokušaje, više ili manje uspešne, ekranizacije besmrtnog romana Mihaila Bulgakova.
1. „Pilat i drugi „(Savezna Republika Nemačka, TV serija 1971., reditelj Andžej Vajda
To je bila prva u svetu ekranizacija čuvenog romana. Film je sniman na nemačkom jeziku u Nirnbergu i okolini. Za osnovu sižeja uzete su jevanđelske teme prilagođene savremenom šokantnom vremenu . Ješua Ha -Nocri (Vojceh Pšonjak) odlazeći na Golgotu sa krstom prolazi ulicama savremenog grada pored teretnih kaminona. Turisti prolazeći pored mesta na kome se izvršava kazna fotogafišu stradalnike, a Juda iz Kiriafa lunja po sajmu igra po taktu džeza i izvodi tirolski ples. Dokumentarni manir stvara utisak prenosa reportaže sa mesta događaja koji vodi Levij Matvej odeven u džinsi (Daniel Olbrihski). Dvorac Pontija Pilata (koga igra Jan Krečmar) nije ništa drugo nego kompleks monumentalnog fortivikacionog objekta sagrađenog u vreme Hitlera. Tu doleće na helikopteru šef tajne policije Afranij u crnom trikou (Andžej Lapicki) da bi saopštio tužiocu o izvršenom zadatku. U filmnu nema moskovskih epozoda iz romana -
2. “Majstor i Margarita „(koprdukcija Italija –Jugoslavija, 1972., reditelj Aleksnadar Saša Petrović)
Majstora po imenu Nikolaj Afanasijevič Maksudov (lik uzet iz „Teatralnog romana „ Bulgakova) igra Ugo Tonaci. Njegov junak je dramatrurg i borac za slobodu reči, koji hoće da napiše roman o satani i traži da se s njim sastane u Moskvi. Mimzi Farmer predstavlja glavnu herojinu, melanholičnu blondinku, a Margaritin muž je milicioner. . . Izbor za ulogu Volanda Ačena Kunia (tanki brčići, duboke bore, mračni pogled) uticao je kasnije i na ruske režisere. Mačka Begemota“igra „ obični crni mačak. Muziku je napisao Enio Morikone, a takođe zvuče i crkvena zvona kao i „Pesmica o crnom mačku „Bulata Okudžave. Prolazak Majstora i Margarite kroz Moskvu u ovom filmu srbskog redietlja klasika prati zaglušujuća „Rjabinuška. “U filmu su Ješua Ha-Nocri i Pontije Pilat epozodne ličnosti, angažovane radi probe drame Maskudova „Pontije Pilat“. Nema epozode „Bala kod Volanda „, ali je zato scena iščezavanja kostima posle seanse prikazana sa svim pojedinostima.
3. “Majsrtor i Maragarita „(Poljska, TV serija u 4 epizode, 1988-1990, reditelj Maček Vojtiško)
Televizijski film sličan čitanju romana po licima. Skoro nakon svakog dijaloga nastaje radnja, u montaži preovlađuju krupni planovi. U moskovskim epizodama reditelj se izvlačio koliko je mogao. Umesto Moskve reke, za scenu kupanja Ivana Bezdomnog je iskorišćena Visla, a u moru pored Jalte iz nekih razloga plivaju labudovi. Majstor (Vlaslav Kovalski) i Margarita (Ana Dimna) ne očaravaju svojom glumom. Volandova svita dosledno ispunjava zadatke koje joj je Bulgakov „ zadao“. Na glumca koji igra Begemonta nadenuta je neka strašna veštačka mačja glava, scenski rekvizit. Od svih aktera najviše se pamte dva lika. Zlokobni Voland (Gustav Golubek) na prvi pogled podseća na nekog bezazlenog dedušku , jednog od „bivših“, punačkog i sedkosog gospodina sa štapom. Pontije Pilat (Zbignjev Zapasevič) ostavlja utisak i groznog tužioca i čoveka koga razdiru duševne muke.
4. “Majstor i Maragarita „(Rusija, 1994., rditelj Jurij Kari)
U bioskpoe odlazi dvočasovna verzija filma (rediteljska verzija traje duže od tri časa i biće dosptupna na DVD). Koštao je ukupno 15 miliona dolara, jerusalimske epizode su snimljene u Izraelu. Zbog sukoba poducenta i režisera film je odležao na polici 17 godina. Premijeru filma nisu dočekali mnogi članovi ekipe, među kojima snimatelj Jevgenij Grebnjov, kompozitor Alfred Šnitke, glumci Mihail Uljanov (Pontije Pilat), Viktor Pavlov (Begemot), Borislav Brondukov (Varenuha). Naslovne uloge igraju Viktor Rakov i Anastasija Vertinska –glumica je samostalno, bez dublerke, visila na konopcu u epozodu „ Maragaritin let. “Poveravajući ulogu Volanda Valentinu Gaftu, reditelj je nesvesno odao počast Alenu Kuniju iz filma našeg redtelja Aleksandra Saše Petrovića-toliko su ta dva glumca slična. Među najjače odigranim ulogama su Nikolaja Burljajeva (Ješua Ha-Nocri) i Sergeja Garmaša (Ivan Bezdomni). Film se odlikuje značajnim odstupanjima od teksta romana:na balu kod Volanda učestvuju Lenjin, Staljin, Hitelr i druge poznate poltičke ličnosti.
5. „Majstor i Margarita „ (Rusija, TV serija, 10 epozida, 2005, režiser Vladimir Bortko)
Budžet ovog tv serijala iznosio je više od 5 miliona dolara. Oljeg Basilašvili (Voland) i Kiril Lavrov (Pontije Pilat) ipored sveg svog neospornog majstorstva izgledali su na ekranu isuviše stari i umorni. Izbor Sergeja Bezrukova za ulogu Ješua je bio zasčuđujući, ali ekran je opravdao režiserov izbor. Majstor je po verziji glumca Aleksandra Galibina čovek koji nije spsoban da postoji sam za sebe. O njemu se brine Margarita (Ana Kovaljčuk). Ivan Bezdomni (Vladislav Galkin) pamti se ne samo po eskpresivnosti, nego i po nežnosti. Begemota su igrali Aleksandr Baširov i Vano Miranjan, a ozvučavao ih je Semjon Furman. Valentin Gaft koji u filmu Jurija Kare igra Volanda, u televizijskoj seriji je postao sveštenik Kaifa i čovek u vojničkoj bluzi, lik kojeg inače nema u romnu. Glumac Aleksnadr Filipenko koji u filmu Kare igra Korovjeva, u tv serijalu Vladimira Bortka se predstavio u liku Azazela. Poznavaoci su u ovoj seriji pendantno nabrajali propuštene scene iz romana, a većina od tih scena su povezane sa Maragaritom.
Fuete za Bulgakova
Mnogi režiseri su u svojim filmovima koristili pojedine sižejne linije „Majstora i Margarite „, ponekad ih ubacujući u druge priče. Tako na primer, Boris Jermolajev i Vladimir Vasiljev su snimili film „Fuete“(1986.) uz učešće Jekatarine Maksimove gde je prema scenariju u pozorištu bio postavljen balet „Majstor i Margarita „. Radnja filma „Posle revolucije „Mađara Andraša Širtesa (1990.) događa se u Njujorku gde glavni junak piše roman sa tačke gledišta mačke. Korišćena je sovjetska filmska hronika i tekstovi Bukgakova. U TV seriji „Slučaj u Judeji „Britanca Pola Brajersa (1992) ekranizivane su bibilijske glave iz romana o Majstoru.
Ptremijera „Majstora i Margarite „ Iboli Fekete (Mađarska) održana 5. oktibra 2005. trajala je 26 minuta i emitovana je na kanalu MTV. Volanda je igrao Sergej Grekov („Bajazit „), Majstora – Grigorj Lifanov („Indigo“), Margaritu Regina Mjanik („Snežna kraljica „). Film je snimljen u Moskvi, ruski glumci su replike govorili na ruskom i u svakom kadru su prvođreni na mađarski. Prva projekcija „Majstora i Mragarite „ Đovanija Brankale (Italija), snimljenog 2008. godine održana je 6. marta ove, (2011.) godine u muzeju filma „Odeon „ u Firenci.
O ekranizaciji „Majstora i Margarite „ takođe su maštali ruski filmski reditelji Igor Talankin, Elem Klimov, Eldar Rjazanov, Genadij Poloka, Vladimir Naumov, Aleksnadr Alov i drugi. Svojevremno je bilo javljeno da se australijski režiser Baz Lurman („Mulen Ruž“) priprema da ekranizuje „Majstora“ u formatru 3D-s Rajfom Fajsom (Majstor), Al Pačinom (Vpland) i Ketrin Zeta –Džone (Margarita). Ali, od toga izgleda bar u dogledno vreme, neće ništa biti.
Branko Rakočević
- Povezane teme
- Hronika kulturnih događaja
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Živimo u vremenu kada automobil odavno više nije samo sredstvo za prevoz, već i sastavni deo svakodnevnog životnog stila. Zbog toga je održavanje automobila jednako važno kao i održavanje...
Kada se govori o osiguranju automobila, većina vozača odmah pomisli na obavezno osiguranje od autoodgovornosti. Međutim, ono pokriva samo štetu pričinjenu trećim licima, dok šteta na sopstvenom vozilu ostaje...
Iskoristite poslednji talas lepih i toplih dana kako biste sredili garažu za zimu koja nam polako kuca na vrata. Unapređivanje i pospremanje garaže može pomoći da zaštitite vaše alate,...
Verovatno na svom pametnom telefonu čitate ovo. Po prvi put u 2016.godini pretraga pametnih telefona je nadmašila pretragu na desktopu. I vozila na benzin i električna vozila će doživeti...
Gradovi u Srbiji, Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Valjevo kao i mnogi drugi, već godinama imaju problem sa parkiranjem. Naći slobodno mesto za park...
Putovanja po letnjim vrućinama mogu da budu veoma naporna i neprijatna. Većina ljudi obožava toplo vreme i voli da putuje leti, ali sve ima svoje granice. Ako temperature postanu...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
