Preminuo akademik Dejan Medaković

Poslednji velikan slavne plejade velikih znalaca likovne umetnosti koji su jugoslovensku i srpsku istoriju umetnosti uveli u svetske tokove na velika vrata, rođen je u Zagrebu 7. jula 1922.

Izdanak slavnih srpskih „prečanskih” porodica, unuk plemenitog Bogdana Medakovića, predsednika hrvatskog Sabora, završio je gimnaziju u Sremskim Karlovcima 1941. godine, a ratne godine provodi u Beogradu kao izbeglica, gde ga je Milan Kašanin sklonio kao asistenta-volontera u Muzej kneza Pavla.

Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu na grupi za istoriju umetnosti. Na istom fakultetu je odbranio doktorsku disertaciju i prošao kroz sva zvanja do redovnog profesora .

Za redovnog člana Evropske akademije sa sedištem u Salcburgu izabran je 1995. godine, a redovni član Lajbnicovog društva i počasni član Rumunske akademije postao je 2001. godine.

Bio je jedan od osnivača Vukove zadužbine i predsedavao njenom Skupštinom od 1997.

U mladosti pesnik, objavio je više zbirki poezije, a pod zajedničkim naslovom „Efemeris” objavio je pet knjiga autobiografske proze.

Pored niza studija i priloga iz struke, Medaković je objavio i knjige: Beograd u starim gravirama, 1950; Grafika srpskih stampanih knjiga XV–XVII veka, 1958; Srpski slikari XVIII–XX veka, 1968; Putevi srpskog baroka, 1971; Tragom srpskog baroka, 1976; Manastir Savina, 1978; Hilandar, 1978. (kao koautor sa Dimitrijem Bogdanovicem i Vojislavom J. Đuricem); Srpska umetnost u XVIII veku, 1980; Srpska umetnost u XIX veku.

Dobitnik je Sedmojulske nagrade za životno delo, austrijske Gindeldz nagrade i Herderove nagrade za 1990. godinu, Narodne biblioteke za najčitaniju knjigu u Srbiji. Bio je izabran za počasnog građanina Sremskih Karlovaca.   

Medaković je preminuo nešto posle 18 sati na Institutu za onkologiju u Beogradu, izjavio je njegov dugogodišnji saradnik Vlada Davidović, koji je priredio za izdavanje knjige memoara bivšeg predsednika SANU .

Kolundžija:Otišao je čovek od koga smo mogli da učimo

Odlaskom Dejana Medakovića ostali smo bez čoveka od koga smo mogli mnogo da učimo, ali ostaje njegovo delo koje treba jednostavno samo čitati jer su tu sadržani mnogi odgovori na naše praktične probleme, rekao je večeras Tanjugu direktor novosadske izdavačke kuće „Prometej” Zoran Kolundžija.

„Medaković je za svog dugog i plodnog života pokazao da je najvažnije da treba biti odan svome narodu, njegovoj kulturi, afirmaciji te kulture i povezivanju te kulture sa svetom”, dodao je Kolundžija.

Za ono što je uradio Medaković je dobio visoka priznanja u Austriji, Nemačkoj i Mađarskoj, što govori da je tim kulturama, koje nisu uvek bile naklonjene srpskom narodu, uspeo da pokaže da je srpska kultura na visokom nivou, istakao je Kolundžija.