Sabor od društvenog značaja

RPC je pozvala na nemešanje u porodični život bez potrebe. Dokument o reformi porodičnog prava i problemima juvenalnog pravosuđa bio je jedan od glavnih u radu Arhijerejskog sabora. Ugledni forum ruske episkopije protekao je u Moskvi od 2. do 5. februara i usvojio niz važnih društvenih stavova.

Stav Moskovske patrijaršije o problemima porodične reforme tvrdi da crkva podržava napore države usmerene na zaštitu dece. Ali samo u situaciji kada roditelji nisu u stanju ili ne teže da ih zaštite. Takođe RPC ne vidi objektivne i ubedljive razloge za uvođenje sistema juvenalnog pravosuđa u onom obliku u kom on postoji u mnogim stranim zemljama, objašnjava predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze mitropolit Volokolamski Ilarion.

- Sa jedne strane shvatamo da je deci potrebna zaštita, a sitaucija u nekim našim porodicama nije povoljna. Naravno, neke forme kontrole porodice i delovnja na nju mogu biti potrebne i neizbežne od strane države. Ali ne smemo da zaboravimo da porodica ima prvostepenu odgovornost za vaspitanje deteta. Kada dolaze inspektori i ne nalaze u frižideru na primer pomorandže i tvrde da na osnovu toga deca treba da budu oduzeta od roditelja, to je jednostavno glupost, to je zločin protiv porodice.

Na forumu je bila usvojena još jedna deklaracija koju su sa nestrpljenjem očekivali vernici. Reč je o Stavu Crkve povodom razvoja tehnologija evidentiranja i obrade ličnih podataka. Jednostavnije – o elektronskoj identifikaciji ličnosti. Ne istupajući protiv novih tehnologija, episkopi RPC su pozvali državu i društvo da ne tera građane da prinudno koriste sredstva elektronske identifikacije. Treba pružiti slobodu izbora po tom pitanju, smatra predsednik Sinodalnog odeljenja za odnose crkve i društva protojerej Vsvevolod Čaplin.

- Sa jedne strane nikakav spoljni znak i simbol nije u stanju da sam po sebi ubije duhovnu slobodu čoveka: ni plastična kartica, ni pasoš, ni broj računa. I nije slučajno Sabor odbio da prizna samo po sebi prihvatanje neke legitimacije grehovnim postupkom koje lišava čoveka Spasenja. Istovremeno smatramo da je moguće ispoljavanje sistema gde će čovek biti lišen slobode. Jer ako se o čoveku sve zna – kako živi, kako se kreće po gradu, zemlji ili svetu, kako je studirao i od čega se lečio, to daje ogromnu vlast nad čovekom, a ona može da bude iskorištena za organičenje pogleda na svet i religiozne slobode čoveka.

Arhijereji nisu propustili ni pitanja ekologije, pozvavši građane da se brižljivije odnose prema prirodi, kao i da aktivnije štite životnu sredinu.

Za 4 dana rada arhijereji su razmotrili i usvojili 10 dokumenata. Veći deo njih se ticao unutrašnjeg uređenja Crkve. Na primer, episkopi su ozakonili proceduru biranja patrijarha tajnim glasanjem od trojice kandidata, usvojili pravilnik o crkvenim nagradama, uneli popravke u Statut RPC u skladu sa izmenama koje su se desile u Crkvi u poslednje dve godine. Ipak glavni rezultat Sabora, po mišljenju mitropolita Ilariona, bio je njegov sastav. U radu foruma je učestvovalo oko 280 episkopa.

Prema ustavu RPC, Arhijerejski Sabori treba da se održavaju najmanje jednom u 4 godine. Ipak počev od 2009. godine, izborom patrijarha Kirila za poglavara i aktivnim stavom Crkve u životu društva, sabori episkopa počeli su da se održavaju jednom u dve godine. A uvećanjem broja eparhija i mitropolija RPC skoro za trećinu uvećao se i broj njihovih učesnika.