Škola za robote

Laboratorija intelektualne robotske tehnike otvara se u Kaljiningradu. Predavači i studenti Baltičkog federalnog univerziteta će obučavati robote onome što ume običan čovek. Oni su uvereni da za dve decenije androidi mogu da zamene kosmonaute.
Prednost androida pred drugim robotima je u tome što on ima sve proporcije čoveka – mehaničke ruke, noge, a u grudima je motor umesto srca. Drugim rečima, postoje aparati koji mogu da navode mašinu da prepoznaje liokove, ljude, da se orijentiše u prostoru. Takav robot može da radi u orbiti, rekao je za Glas Rusije prorektor za inovacioni razvoj Baltičkog federalnog univerziteta Timur Garajev.

- Android je zgodan zato što može da se koristi istim uređajima i pomagalima kojima se koristi čovek. Ne treba posebno slati u orbitu opremu projektovanu za njega. Ali treba ga učiti kako bi pravilno uradio posao.

Na obuku Baltički univerzitet je primio dva „studenta andrioida“. Jedan je stranac – francuski programirani android NAO. To je univerzalna platforma za istraživanje u oblasti robotske tehnike i koristi se u mnogim stranim i ruskim visokoškolskim ustanovama. Drugi učenik je Rus. Njemu se posebno raduju na univerzitetu. Jedinstveni robot AR-60 razrađen je u ruskom naučno-proizvodnom objedinjenju Androidna tehnika. To je mašina koja liči na čoveka i poseduje navigacioni i komunikacioni veštački intelekt. Početkom marta BFU će biti prvi i za sada jedini vlasnik takvog androida. Za usavršavanje veština antropomorfnih roboa napravljena je specijalna laboratorija, govori Timur Garejev:

- To su laboratorija u kojoj će se robot usavršavati, obučavati. Tamo će raditi nad svim njegovim sistemima od sistema navigacije, pozicioniranja, stabilnosti, refleksa hvatanja, do njegove programske podrške, intelekta i drugih karakteristika.

Mada je sada u svetu pravi bum robotike, oslanac se za sada stavlja na mehatroniku – primenjene robote za rešavanje uskih zadataka. Na primer, pokretna kolica za uklanjanje ruševina na nuklearnim centralama u slučaju havarije ili mehaničke ruke na automatskim proizvodnim linijama. U oblasti stvaranja veštačkog intelekta, posebno kod androida, rade malobrojni. To je vezano za velike teškoće, objašnjava Garejev.

- Veštački intelekt može da se usavrši i bez robota, koji liči na čoveka. Možete u laboratoriji jednsotavno da sednete i da istražite kako neuron mozga radi na matematičkim modelima. To će takođe biti deo odeljka koji spada u tematuku veštačkog intelekta. Čitavo pitanje je u tome da kada sarađujete sa robotom kao sa mašinom, koja ima potpuno vaše proporcije, to nije bubica, nisu kolica. On ima drugi sitem, on ne treba da pada, treba da ponavlja vaše pokrete, da se uči. Za naučnike BFU robot je više od robota.

To je poligon za rešavanje stotina i hiljada zadataka u oblasti primenjene matematike i inženjernga.

Jelena Kovačić,