Marsu preti opasnost?

U kontekstu sveopštih opasnosti iz kosmosa – bliskog prolaska novog asteroida, pada meteora – još jedna slična vest verovatno neće izazvati nemir među stanovnicima. Zato što je reč ne o Zemlji, već o Marsu, sa kojim u oktobru naredne godine može da se sudari velika kometa. Blesak posle udara dobro će se videti za zemlje pod uslovom da se desi na onoj strani Marsa koja je nama okrenuta. Na Crvenoj planeti treba da ostane ožiljak – krater prečnika 500 kilometara.

Kometa S/2013 A1 bila je pronađena 3. januara ove godine u ospervatoriji u Australiji. Zatim su je Amerikanci našli na starijim snimcima, što je pomoglo da se precizira orbita. Ispostavilo se da kometa ide prema Marsu. Po njenoj svetlosti odredili su da njen prečnik treba da bude mnogo veći od drugih kometa – do 50 kilometara, i sudar, ako se desi, biće prosto grandiozna.

Svedoci slične pojave astronomi su prvi put postali 1994. godine, kada je kometa Šumejker-Levi pala na Jupiter. Njenim približavanjem snažna gravitacija planete razorila je kometu na komade, i izlazak svakog u atmosferu izazvao je jarki blesak. Vreme događaja je određeno do u sekundu. Mada je u tom trenutku Jupiter bio okrenut Zemlji drugom stranom, čitav prizor je zabeležio uređaj NASE Galileo, koji gleda na planetu s boka. Nekoliko satikasnije „ranjena“ strana Jupitera se okrenula Zemlji i svi su videli gigantske tamno-crvene ožiljke koji nisu prolazili nekoliko nedelja. to je veoma zabirnulo naučnike, pošto se zna da na Jupiteru nema tvrde površine.

Pad velikog tela na Mars takođe bi bio vrlo zanimljiv za nauku, govori šef odeljenja Astronomskog instituta RAN Dmitrij Vibe.

- Sudar bi omogućio da se osvetli zagonetka marsovskih meteora. Na Zemlji se nalaze meteori koji po svojim parametrima liče na supstancu Marsa. Ne zna se kako je ta supstanca odletela s površine Marsa. Ako se desi sudar, taj proces možemo da pratio na delu. Sa tačke gledišta problema opasnosti od asterioida i kometa, zanimljivo je videti kako se dešavaju takve promene natelu koje se po masi ne razlikuje mnogo od Zemlje.

Ipak od trenutka otkrića komete prošlo je manje od 80 dana. To je previše malo za tačne proračune, uveren je vodeći naučni saradnik fizičkog Instituta RAN Sergej Bogačov.

Ako su Mars i Zemlja velika tela, njihove orbite su dobro poznate, asteroidi i komete se teško prognoziraju. Podaci za njih mogu da se daju samo nedelju-dve unapred. Kada se govori o rokovima z agodinu unapred, postoji veliki udeo neodređenosti. U datom slučaju prognoza za Mars je daleka i to je malo verovatan scenario.

Šef odeljenja Astronomskog instituta RAN Oleg Malkov skrenuo je pažnju da na vodećim astronomskim portalima kao što je space.com ništa se ne govori o predstojećem sudaru komete sa Marsom.

- Ozbiljni protali se ne bave glupostima. Imam takav osećaj da je to prevremena histerija i da su je indukovali ne naučni krugovi, već krugovi bliski njima.

Zaista, privremeni proračuni astronoma pokazuju da će kometa proleteti 109 kilometara od centra Marsa i verovatnoća sudara je jedan prema 1060. Da li ćemo biti svedoci lepog retkog prizora? Teško je poverovati. ali nema sumnje da portali koji objavljuju informacije o predstojećoj kataklizmi (uglavnom ruski), mogu dobro da zarade na reklamnim klikovima i lajkovima.

Boris Pavliščev,