Šestorka i Iran pristaju na razmenu

Ublažavanje aktuelnih sankcija i odustajanje od novih. Takav predlog dala je šestorka međunarodnih posrednika na pregovorima sa predstavnicima Irana. Naravno da se od Teherana očekuje uzvratni korak: odustajanje od obogaćivanja uranijuma do 20%.
SAD, njihovi evropski saveznici i Izrael sumnjaju da Iran pod pokrićem programa civilne nuklearne energetike razrađuje nuklearno oružje. Teheran sa svoje strane izjavljuje da su njegove razrade usmerene isključivo na rešavanje problema snabdevanja zemlje energentima. I bez obzira na dugogodišnje sankcije, kako od strane SB UN, tako i pojedinih država, ne namerava od programa da odustane, ubeđen je ekspert Instituta za Istok RAN Vladimir Sažin.

- Iran neće odustati od svog nuklearnog programa ni pod kakvim uslovima, čak pod bombama. Šestorka insistira na tome da u ovom programu ne ostane nikavih sumnjivih moemanta, koji mogu da se razmatraju kao vojne komponente. Najvažnije što traži šestorka od Irana je otvorenost, dostup inspektora MAGATE svim objektima. Sada ne treba govoriti o tome da su učinjeni neki koraci – niko ništa nije ni očekivao. Glavni problem se sastoji u tome što među stranama nema poverenja.

Ipak aktualni sastanak, mada i nije označen glasnim izjavama, pokazao je određeni progres u pregovorima. Na primer, ranije su zapadni učesnici pregovora kategorički insistirali na potpunom odustajanju Teherana od obogaćivanja uranijuma. Sada je reč o smanjenju koncentracije dobijene supstance. Sekretar Višeg saveta nacionalne bezbednosti Irana Said Džalili već je izjavio da je pod tavkim uslovima njegova zemlja spremna na dalji dijalog. Svi treba da priznaju pravo Iranaca na obogaćivanje uranijuma, ali do 20 ili do 5%, to je već druga stvar, pojasnio je on.

Istovremeno stiče se utisak da zapadni predstavnici vode višeslojnu igru. Dok su u Alma-Ati su govorili o ublažavanju sankcija, britanski Dejli telegraf bacio je protivnicima iranske nuklearne energetike novu hranu za razmišljanje. On je objavio snimke sa satelita koji prikazuju paru iznad objekta u Araku. Upravo tamo se nalazi reaktor koji će biti uveden u rad početkom 2014. Razmotrivši snimke, zapadni eksperti su rešili da para svedoči o proizvodnji teške vode, koja je potrebna za dobijanje plutinijuma, a on se sa svoje strane može iskoristiti za bojevo punjenje. I tu je počelo da se govori o neopohodnosti bombardovanja iranskih objekata.

Ali čak ako je u stvari reč o proizvodnji plutonijuma, što je malo verovatno, to ne znači pripreme za stvaranje bombe, podvlači direktor Centra za politička istraživanja Vladimir Jevsejev.

- Plutonijum se koristi u gorivu reaktora na laku vodu, koji proizvode struju. Zato kao prvo ti podaci su nejednoznačni. Kao drugo, u Iranu nema proizvodnih kapaciteta za izdvajanje plutonijuma iz odrađenog nuklearnog goriva. I sa ove tačke gleditša čak pokretanje raktora na tešku vodu u Araku ne znači da Iran može realno da izdvaja upravo oružani plutonijum. A teška voda je oaj proces koji je potreban za rad reaktora.

A šestorka i iranska delagacija su u međuvremenu sastavili plan daljeg rada. 17. marta u Istambulu će se sastati eksperti koji će razmotriti tehničke aspekte saradnje. Pregovori u punom sastavu će se nastaviti 5-6. aprila opet u Alma-Ati.

Andrej Smirnov,