SUŠTINA

Ko se kada kome izvinio za počinjene ratne zločine na ovim ratnim prostorima? Predsednik Tadić je to učinio javno, skoro servilno.

Hrvatski predsednik je to učinio 2003. šapatom na uho Svetozaru Maroviću, tadašnjem predsedniku SRJ. Alija Izetbegović nije stigao da to uradi, ako je uopšte i imao nameru, opravdano je odsutan.

U diplomatskoj kombinatorici i praksi pitanje javnog izvinjenja je važno. Na Balkanu sve to ima drugačiji značaj. U ovom slučaju, Mesićeva tvrdnja da se on već izvinio Srbima, kao i Tadićevo insistiranje „on čeka izvinjenje" pretvara se u spisateljsku veštinu u kojoj će forma pojesti suštinu.

Sva haška i druga svedočenja nesumnjivo dokazuju da je hrvatska vojska 4. avgusta 1995. počinila brojne ratne zločine, da su pobijeni svi oni koji nisu uspeli da pobegnu, uglavnom starci i deca. Spaljene su sve srpske kuće kud je prošla hrvatska vojska, ne samo u Hrvatskoj nego i u zapadnokrajiškim opštinama Drvaru, Kupresu, Grahovu, Glamoču i Petrovcu. Franjo Tuđman je posle „Oluje" s razlogom izjavio da je srpsko pitanje u Hrvatskoj konačno rešeno. Država Hrvatska je posle toga ustanovila čvrstu strategiju prema svojim Srbima. Najpre, skoro je nemoguće da Srbi povratnici dobiju pravo na povraćaj svoje imovine, naročito u urbanim sredinama. I drugo, svaki Srbin koji je nosio pušku u strahu je da će mu suditi za nekakav ratni zločin pred hrvatskim sudovima.

Iz reči predsednika Tadića, u delu koji se odnosi na srpsko-hrvatske odnose jasno je da naš državni vrh nema strategiju za rešenje srpskog pitanja u Hrvatskoj. Jeste predsednik Tadić napomenuo da Hrvatska sa tim teretom ne bi mogla da uđe u EU, ali to ostaje na nivou replike. Jer u poređenju sa onom rečenicom Stipe Mesića: „Mogu Srbi sa sobom da ponesu i onu zemlju koju su na opancima doneli u Hrvatsku", stav predsednika Tadića zvuči kao Diznilend.

Srpski državni vrh bi morao da pred međunarodnu zajednicu vrati Plan Z4. Da se proteranim Srbima omogući povratak u Hrvatsku pod međunarodnim nadzorom i da Srbi u Hrvatskoj dobiju lokalnu autonomiju po međunarodnim standardima i da to bude uslov Hrvatskoj za njen ulazak u Evropsku uniju. To bi bio pouzdan dokaz da država Srbija postoji.