Haški tribunal se potpuno diskreditovao i treba da se rasformira

smatra potpredsednik Saveta federacije Aleksandar Toršin.
Haški tribunal je odživeo svoj vek jer, u suštini, vrši jednostrano sudjenje – izjavio je ruski senator u intervjuu za agenciju Interfaks. Tošin je, kao potvrdu svojim rečima, podsetio slučaj Ramuša Haradinaja koji je oslobodjen optužbe u proleće o. g.
Iako je i sama Karla del Ponte smatrala ovog čoveka zločincem, Tribunal ga je ipak proglasio potpuno nevinim. U pogledu kosovskog rukovodioca Hašima Tačija takodje ima puno materijala koji su bili poznati Haškom tribunalu i ovaj tribunal bi mogle da zatraži ove materijale od suda Prištine koji je osudio Tačija u odsustvu na 10 godina zatvora za terorizam. Bila je još jedna presuda u pogledu Tačija u kojoj mu je u odsustvu izrečena kazna od 22 godine zatvora za ubistvo – podsetio je senator.
Po njegovom mišljenju, Haški tribunal treba raspustiti i priznati da su takvi nehanizmi medjunarodnog pravosudja krajnje neefikasni i da je neophodno preći na mehanizme medjudržavnih sporazuma. Pri tome, gn Toršin je izrazio čudjenje što je srpskim vlastima dostalo odvažnosti da uhapse Radovana Karadžića na svojoj teritoriji, ali pri tome nedostaje poverenje u sopstveno pravosudje da svom državljaninu sudi na svojoj teritoriji.
To je gubitak suvereniteta za Srbiju i pošto u dotičnom slučaju zemlja manifestuje svoju slabost, sa njom se i postupa na adekvatan način. Srbija ovim potezom pokazuje da se neće dugo protiviti i otcepljenju Kosova – dodao je potpredsednik gornjeg doma ruskog parlamenta.

Slučaj Radovna Karadžića može definitivno da potkopa ugled Haškog tribunala

izjavio je predsednik Spoljnopolitičkog odbora gornjeg doma ruskog parlamenta Mihail Margelov. – Do toga će doći ukoliko sudije nastave praksu dvostrukih standarda. Hteli bismo da Haški tribunal barem ovog puta nepristrasno oceni radnje svih strana u oružanom konfliktu koji je izbio posle raspada bivše Jugoslavije – bilo da su to Srbi, bosanski muslimani ili kosovski Albanci – rekao je Margelov. Temu nastavlja Dmitrij Fonjin.
Za 15 godina funkcionisanja Haškog tribunala za njegov rad je potrošeno oko milijardu i po dolara i u medjuvremenu ovi izdaci su porasli za preko 10 puta – saopštila je britanska radio-stanica Bi-bi-si. U budžetu za 2008. – 2009. godinju predvidjeno je trošenje skoro 311 miliona dolara, iako se efikasnost i objektivnost Tribunala u poslednje vreme dovodi u sumnju. Tri četvrtine lica kojima su u Hagu izrečene višegodišnje kazne zatvora čine Srbi. Zato proglašenje nevinim lica koja su neposredno učestvovala u uništavaju srpskih civila nije ništa drugo do očita tolerancija zločinaca drugih učesnika u konfliktu. Evo šta je domaći politikolog Sergej Markov rekao tim povodom.
„Rusko društvo je dosta konsolidovano u svom mišljenju da ratne zločince treba kazniti – kaže Sergej Markov. – To treba da bude pouka za sve koji krše medjunarodno pravo i ispunjavaju zločinačka naredjenja čak i za vreme vodjenja borbenih dejstava i ratnih konflikata. Temelj ovom principu udaren je u vremena Nirnberškog procesa i na njemu počiva savremeno medjunarodno pravo. Otuda je jasna logika stvaranja Medjunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Na žalost, njegov rad je kasnije krenuo u pogrešnom pravcu i vezan je za druge političke procese čija je suština sledeća: Zapad svesno žrtvuje pravo i demokratiju svojim interesima. Sudije Tribunala sa Karlom del Ponte na čelu pridržavale su se principa prema kojem se na tzv. prijatelje i saveznike gledao kroz prste, dok je na protivnike i neposlušna lica primenjivana sva nemilosrdnost zakona. Srbi su kažnjeni za pružanje otpora zapadnoj koaliciji, odnosno NATO-u, i simpatije prema Rusiji. Jer, u gradjanskom ratu i etničkim konfliktima nemilosrdnost se ispoljava, po pravilu, na obe strane. O specifičnostima antisrpskog karaktera Tribunala, izrekla se, na primer, u memoarima bivši glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte kada je, istina, napustila ovaj položaj. Jedna od njih je politička angažovanost dela zapadnog isteblišmenta krivog za bombardovanje Srbije, toleranciju muslimanskih ekstremista i kaznene operacije protiv Srba“. Po mišljenju gna Markova, ne može se govoriti o objektivnosti Haškog tribunala pošto to nije pravedni sud, već politički proces.
A premijer Slovačke Robert Fico je u komentaru povodom saopštenja o hapšenju i optuživanju Radovana Karadžića za ratne zločine pozvao da se pozovu na odgovornost sva lica kriva za pogibiju civilnog stanovništva tokom bombardovanja Srbije od strane NATO-snaga 1999. godine.