Dalekoistočni leopard van opasnosti

Dobijeni su senzacionalni rezultati brojnog stanja populacije dalekoistočnih leoparda u Primorju. Sada ih je oko 50. Pre nekih pet godina, brojno stanje ovih šarenih lepotana bilo je jedan i po put manje. Tako da više nije aktuelan doskorašnji slogan „ostalo ih je trideset“. Naučnici tvrde: leopard se pomerio sa opasnog ruba.

Stručnjaci su radili u veoma teškim uslovima: duboki sneg je otežavao njihov posao na evidentiranju. Međutim kretanje po tako zasneženom terenu nije bilo lako i za životinje. Usled toga su se njihovi tragovi koncentrisali na određenim lokacijama, što je smanjilo verovatnoću dupliranja određene jedinke na različitim maršrutama. Brojanje leoparda je vršeno klasičnom metodom, koja se primenjuje od 90-tih godina prošlog veka i pokazala se kao veoma efikasna, rekla je za „Glas Rusije“ zamenik direktora za nauku Nacionalnog parka „Zemlja leoparda“ Jelena Salmanova.

- Jedina je razlika u tome, što smo angažovali veći broj saradnika, i to je omogućilo obavljanje evidentiranja u kraćem roku, tj. za četiri dana. Dok su ranije grupe brojale 5-6 ljudi i radili su 20-tak dana, sada smo krenuli drugim putem. Angažovali smo veći broj stručnjaka i potrošili minimalno vreme.

Usled minimizacije vremena dobijen je impresivan rezultat. Naučnici navode nekoliko senzacija. Prva – brojno stanje se znatno povećalo po upoređenju sa rezultatima poslednjeg evidentiranja (50 umesto 30). Druga – leopardi su krenuli na sever. Mužjak i ženka sa mladunčetom otkriveni su na prostoru zabrana „Poltavski“. Prethodno se severna ganica areala nalazila južnije. Tako je leopard odreagovao na to, što je postavljeno pouzdano obezbeđenje prostora zabrana, smatraju stručnjaci. Treća senzacija – leopard je osvojio netipična mesta življenja. Jedan predstavnik podmlatka je odabrao ušće velike reke, gde praktično nema šume. Razlog odstupanja od tradicije je u velikoj brojnosti zečeva, kao i srna, koji su prešli na ovaj prostor zbog dubokog snega. To je na sreću iznenadilo i lovokradice, tako da je porodica leoparda imala mirnu i zimu sa dovoljno hrane. I najzad četvrta senzacija – leopard je otkriven u najjužnijem delu Rusije – na granici sa Severnom Korejom. To nije zabeleženo od prošlog veka. Sasvim je moguće da životinja koristi šumski prostor Kine, Koreje i Rusije. Krajem prošle godine Primorje su posetili kineski stručnjaci da bi preuzeli iskustvo Rusa u postupku evidencije populacije leoparda, kaže Jelena Salmanova.

- Teoriju oni znaju, jer postoje publikacije. A u prakci ovu metodu oni nikada nisu koristili. Kako vršiti brojanje leoparda na zasneženom prostoru oni ne znaju. Doputovali su da svojim očima pogledaju, da posete teren, i sada planiraju korišćenje ovog načina evidencije na svom prostoru. Dobro je da će biti korišćena ista metoda, onda možemo upoređivati rezultate.

Dok su stručnjaci obavljali posao na evidentiranju tragova leoparda osmehnula im se sreća. Valerij Malejev je uspeo da snimi divan primerak – leoparda u belim rukavicama. Prema šarama je konstatovano, da je ovaj leopard već bio zabeležen objektivima iz „fotografskih zamki“ u proleće 2012. godine. Slike, dobijene ove godine potvrđuju, da se šareni lepotan ponaša u ovom prirodnom rezervatu kao gazda, ističu naučnici. Ipak postoje strahovanja u vezi njegove, kao i sudbine drugih leoparda. Na ovom prostoru je evidentirano 23 amurska tigra, tj. dvostruko više nego pre pet godina. Tigar je konkurent leoparda, pritom je znatno veći i jači. Naučnici su prema tragovima registrovali dva slučaja, kada je tigar pratio leoparda, i samo leopradovo umeće da se brzo popne na drvo spasilo ga je ot prugaste mačke. Prema rečima stručnjaka, potrebno je sa izuzetnom pažnjom pratiti problem uticaja populacije amurskog tigra na populaciju dalekoistočnog leoparda.

Jelena Kovačić,