Tajna istopljenog kamenja

Tajna tunguskog meteora blizu je odgonetke. Saradnik moskovskog Geološkog muzeja Vernacki Andrej Zlobin objavio je na sajtu preliminarnih naučnih publikacija snimke kamenja sa istopljenim krajevima i fotografije tobože ostataka nebeskog tela.

U svom članku geolog dolazi do zaključka da ostaci potvrđuju činjenicu da je u regionu Tunguski 1908. godine pala kometa. Mnogi eksperti, mada i ne osporavaju takvu verziju, smatraju da je prevremeno praviti zaključke na osnovu takvih artefakata.

U svom članku Andrej Zlobin tvrdi da prilikom atomosferskog pritiska komete temperatura na zemlji nije se visoko podzala. Do takvog zaključka on je došao posle pregleda godova na presecima starog drveća. Znači, na zemlji kamenje nije moglo da se topi. Ipak autor rada govori o tome da je on još 1988. godine sakupio u regionu više od sto fragmenata eksplozije, pretpostavlja se od kosmičkog tela. I neki od njih su istopljeni. Verovatno su se rastopili prilikom njegovog sagorevanja u atomosferi. Samo telo nije bilo meteor, već ledena kometa. Time može da se objasni tako mali broj delića.

Snažna eksplozija na nebu se desila u regionu reke Podkamenaja Tunguska u junu 1908. godine. Prva naučna ekspedicija u ovaj teško dostupan region tajge je stigla tek posle 19 godina. Naučnici su videli oborenu šumu u obliku kruga u prečniku od 50 kilometara. Ali ni krater, ni fragmenti meteora nisu pronađeni. Kasnije su istraživači našli nešto to liči na prozračni deo stakla koji nije bio proučen i izgubio se. Drugi delovi nebeskog uljeza nauci nisu poznati.

I odjednom naučnik izjavljuje da postoji na stotine fragmenata. Istopljeno kamenje zaista je moglo da stigne iz kosmosa. Ali to ne znači da je ono vezano za tunguske događaje, podvlači šef odeljenja za fiziku zvezdanih sistema Astronomskog instituta RAN Oleg Malkov.

- Meni je čudno da čujem da od doba prvih ekspedicija 1920. godine, kada ništa nije moglo da se pronađe, odjednom se pojavila stotina delića. Ako su oni od tunguskog meteora, treba da budu predstavljeni bolji dokazi. Hajde da se zaustavimo na ovakvoj verziji: to je bio očigledno deo jezgra komete. Upravo u tom slučaju ništa i ne treba da bude nađeno. A to što je tamo nešto nađeno, to pre svedoči da je u pitanju nije bila kometa, već nešto gušće, kamen ili metal.

Posle pada bolida u tajgi se desio požar. To može da govori da su u regionu eksplozije bile visoke temperature, razmišlja šef odeljenja za fiziku i evoluciju zvezda Astronomskog instituta RAN Dmitri Vibe.

- Jednostavno gledajući kamenje nemoguće je izvoditi zaključke o njihovoj prirodi i poreklu. Za sada nisu objavljeni nikakvi rezultati njihove analize. Kakva imaju svojstva, hemijski i izotopski sastav, sva ova pitanja ostaju bez odgovora. Prvo ih treba analizirati i tek onda izvoditi zaključke o prirodi tunguskog tela. O tome da li su uopšte vezani za tungusko telo ili su to tragovi drugog meteora.

Pojavljuje se još jedno pitanje: zašto je Andrej Zlobin toliko godina ćutao i tek sada je progovorio i odulučio se na publikaciju, ne analizirajući svoje artefakte? Po mišljenju direktora zvenigorodske opservatorije Sergeja Barabaova, Zlobin jednostavno hoće na napravi sebi reklamu. A tunguski događaj, najverovatnije, izazvan je padem dela komete prečnika najviše sto metara. Ako su u ledenoj lopti bili neki tvrdi sastojci, svi oni trebalo je da ispare.

Ovog leta u tunguski region će ponovo biti organizovna ekspedicija. Moguće da će ona bliže prići odgovoru na pitanje šta se desilo iznad tajge pre oko sto godina.

Boris Pavliščev,