Teškoće prevoda savremene umetnosti iz Rusije

Ovog leta prilikom čuvenog Venecijanskog bijenala Rusija će demonstrirati ne samo konkursne projekte u nacionalnom paviljonu, već i nekoliko krupnih izložbi van konkursa. Među njima je ekspozicija Teškoće prevoda. Ona obuhvata 4 poslednje decenije razvoja ruske umetnosti. Više od 150 slika, kipova, instalacija, video-spotova će biti doneto u Italiju iz fondova moskovskog Muzeja savremene umetnosti i privatnih kolekcija.

Kurator projekta je Antonio Džeuza, koji već u toku 15 godina živi u Rusiji. On je namerno odabrao dela, koja su «izrasla na ruskom zemljištu» i bila uspešna u svojoj otadžbini. Zato pri njihovom eksponovanju u inostranstvu nastaju neke «teškoće prevoda», - kaže Antonio.

- Veoma je važan naziv, jer on objašnjava koncepciju izložbe. To su radovi iz Rusije, koji traže prevod, odnosno, objašnjenje. Ti su radovi za Ruse ili one, koji znaju kontekst, jasni su. Objašnjenje će pomoći onima, koji ne znaju kontekst.

Naprimer, demonstrirajući dela čuvenog konceptualiste Ilije Kabakova, gledaocima će objasniti, šta je to stan, gde žive sustanari – nekoliko porodica u jednom stanu, gde kuhinju, kupatilo i klozet koriste po redu. Običan sovjetski način života je našao odraza u mnogim slikama i instalacijama Kabakova. Inače, sam klasik smatra da anotacije ništa ne dodaju umetničkom delu.

- Svaki put tražimo smisao onog, šta želi da kaže umetnik-konceptualista. Istovremeno taj smisao svaki put izmiče, kao i ljudski život: do kraja ipak ne znamo, radi čega je to bilo smišljeno, kakav je cilj našeg izbacivanja ovamo, zašto smo rođeni? Pokušaj da se to odgonetne trajaće i dalje.

Recimo, videospot od tri minuta Ane Jermolajeve Pokušaj da se preživi. 14 jednakih lutki, koje se ljuljaju, a ne mogu da padnu. Pokreće ih neka nevidljiva snaga. Oni se ljuljaju sa sve većom amplitudom, a onda su izbačeni. Ta slika je dokaz da je čovek nemoćan pred višom silom.

Oleg Kulik je predstavljen svojim čuvenim i skandaloznim performansom čovek-pas. 1990. godine je zahvaljujući njemu Kulik postao poznat: oponašajući životinju, umetnik je provocirao sukob s posetiocima vernisaža u različitim zemljama. Takav izazov Kulika po pitanju umetnik i društvo je šokirao i obično se završavao hapšenjem. Međutim, to nije bilo huliganstvo, smatraju organizatori izložbe Teškoće prevoda, prikazujući snimke performansa Kulika. To je umetnička izjava, izazvana složenom situacijom u Rusiji posle raspada Sovjetskog Saveza.

O non-konformisti Leonidu Sokovu – još jednom učesniku projekta Teškoće prevoda – kažu da može da napravi skulpturu od bilo čega. Njegove kinetičke kompozicije su zanimljive i duhovite. On ironično tretira sovjetsku simboliku i likove komunističkih vođa. U sovjetsko doba to mu nisu oprostili, te je umetnik morao da emigrira.

- Takva je sudbina naše generacije da sam morao da emigriram. Međutim, smatram sebe čovekom ruske kulture, ruskim umetnikom. Doduše, tako sada smatraju i u Rusiji.

Izložba Teškoće prevoda će biti održana na univerzitetu Ka Foskari, poznatom centru proučavanja slavistike u Italiji.