Mesecohod-1: misija se nastavlja

Mesecohod-1 – sovjetski interplanetarni uređaj koji je sleteo na površinu Meseca 1970. godine, ponovo je progovorio. Od njega je primljen odbijen laserski signal, poslat iz opservatorijuma u Francuskoj. Uz pomoć ovakvih eho-signala naučnici se nadaju da će dobiti tačnije podatke o parametrima okretanja našeg satelita i njegovoj unutrašnjoj strukturi.

U svoje vreme sovjetski inženjeri su postavili na uređaj takozvani ugaoni odašiljač, predat francuskim kolegama. Ovaj jednostavan uređaj se nalazi napolju i odražava sve vrste zraka. Istina, za razliku od ogledala, odašiljač vraća zrak nazad u istu tačku odakle je došao. Tako da je zadatak formulisan jednostavno: trebalo bi osvetliti mesecohod laserom i uhvatiti njegov odraz. U praksi to je mnogo složenije: pogoditi uskim zrakom sa Zemlje sovjetski uređaj skoro da je isto što i pogoditi sa nekoliko kilometara novčić.

Frnacuzima je to pošlo za rukom. Za dve i po sekunde slabi eho impulsnog zraka je vraćen na Zemlju. Mereći kašenjenje eho-signala atomskim satom, može se saznati o Mesecu nešto novo, govori šef laboratorije Instituta za kosmička istraživanja Igor Mitrofanov.

- Ako puštate kratak impuls, koji vam se zatim vraća, i vi ste izmerili vreme za koje je on došao, dobijate sa visokom preciznošću rastojanje do mesta gde stoji odašiljač na mesecohodu. Mislim da to može da precizira takozvanu libraciju, to je posebno kretanje Meseca. Ali radi toga treba sprovesti nekoliko merenja.

Mada nam je Mesec okrenut uvek istom stranom, ova vidljiva strana se malo okreće tamo i nazad, kao da se klati – to i jeste libracija. Parametri klaćenja zavise između ostalog od raspodele i strukture stena u dubini satelita. Pošto mesecohod bliže od drugih uređaja stoji ka ivici vidljivog diska, on će biti mal te ne idealni instrument da se prouči data pojava.

Ma koliko zvučalo neobično, mesto gde se zauvek zaustavio mesecohod dugo je bilo poznato samo približno. Teleskopi sa zemlje ne mogu da ga vide. Bilo je poznato da je posle spuštanja na Mesec prošao više od 10 kilometara, objašnjava glavni urednik lista Novosti kosmonautike Igor Marinjin.

- 70-ih godina nije bilo tačne karte Meseca. Njegovo mesto je bilo poznato sa preciznošću dovoljnom za upravljanje. 40 godina kasnije sastavljena je karta, usaglašena njena veza sa koordinatnom mrežom. Znači, date su nove koordinate svim objektima. Određeno je i tačno mesto mesecohoda.

Tek 2010. godine uređaj su primetili na snimcima američkog mesečevog satelita. Amerikanci su brzo utvrdili njegove koordinate iuspeli da ga osvetle laserom. To se desilo prvi put od 1971. godine, kada je prekinuta veza mesecohoda sa sovjetskim komandnim centrom. Signal aparata je bio mnogo jači nego od drugih odašiljača na Mesecu koje su ostavile posade Apolona.

Naučnici sa obe strane okeana su uvereni: posle 40 godina ćutanja sovjetski uređaj će još mnogo ispričati. Misija Mesecohoda-1 se nastavlja.