Patrijarh Kiril stigao u Šangaj

U toku svoje šestodnevne posete Kini poglavar Ruske crkve stigao je u Šangaj. Ovaj grad na obali Istočnog kineskog mora poslednja je stanica u kineskoj maršruti patrijarha Kirila.

Šangajski program pogalvara RPC je najkraći za sve dane posete, ali pri tome najneobičniji. Na delti reke Jancekjang patrijarh Kiril ne samo da služi treće za vreme ovog putovanja patriajršijsko bogosluženje, već ga i služi u zatvorenom pravoslavnom saboru grada – crkvi u čast ikone Majke Božije Pomoćnice grešnih. Crkva je izgrađena 1937. godine za vreme arhiepiskopa Šangajskog svetitelja Jovana Maksimoviča. A četiri decenije kasnije, u vreme kulturne revolucije u Kini, zatvoren je i nacionalizovan. U razno vreme u prostorijama je bila berza, restoran, čak i noćni klub. A sada je tamo muzej. Do danas pravoslavna zajednica grada ne može da postigne da se ukine zabrana bogosluženja u crkvi. Koliko je napora koštalo patrijarha Kirila da dobije dozvolu za liturgiju, ostaje samo da nagađamo.

Prva poseta poglavara RPC u istoriji savremene Kine izazvala je u zemlji nečuveno interesovanje. Njegov dolazak očekuju po čitavoj Kini. U Pekingu, na primer, na sastanak sa patrijarhom specijalno je došla starija ćerka poslednjeg kineskog sveštenika Aleksandra Dua, preminulog 2003. godine. Za mene je ogromna čast da se sastanem sa poglavarom Ruske crkve, rekla je starija pravoslavna Kineskinja.

- U ime mog sada već pokojnog oca vrlo sam zahvalna patrijarhu Kirilu za to što poklanja pažnju problemima kineskog pravoslavlja. I za to što je upravo zahvaljujući ruskom pravoslavlju moj otac mogao da postane ne samo sveštenik, već i poglavar Kineske crkve. pravoslavna vera za sve nas je smisao života. I mi obećavamo da ćemo čuvati veru naših očeva do kraja i da ćemo je preneti našoj deci.

Najbrojnija pravoslavna zajednica ostala je u nekada ruskom gradu Harbinu. Istina, za razliku od prestonice, gde radi bar jedna, ali ne prava crkva, harbinski vernici imaju velike teškoće da obavljaju liturgijske obrede. Crkva postoji – Svetopokrovski sabor, a sveštenika nema.

U Šangaju situacija sa pravoslavljem nije mnogo bolja. Od dve preostale crkve u gradu saborna je pretvorena u muzej, a crkva Svetog Nikole podignuta 1934. u čast ruskog cara Nikolaja Drugog, retko se izdaje za pravoslavna bogosluženja. Vernici mogu slobodno da se mole samo u prostoriji koja se nalazi na teritoriji Generalnog konzulata Rusije. Prema dogovoru pristup ligurtiji imaju i pravoslavni Kinezi.

Položaj istočne grane hrišćanstva u zemlji danas brine ne samo vernike, već i poglavara Moskovske partijaršije. O neophodnosti obnove autonomne Kineske pravoslavne crkve patrijarh Kiril je govorio i sa predsednikom Kine Si Đinpingom i sa predstavnicima državnog komiteta za poslove religije Kine, gradonačelnicima gradova i zamenicima guvernera provincija. Danas su stvorene sve pretpostavke za preporod kineskog pravoslavlja, zakljućio je moskovski gost.

- Sada dva kineska studenta studiraju i žele da postanu sveštenici. Jedan u Peterburgu, drugi u Moskvi. Veoma se nadam da će se pojaviti i drugi koji će želeti da budu sveštenici. Takođe se nadam da će uskoro parohije Kineske pravoslavne crkve biti zvnično registrovane, da će se u izvesnom trenutku pojaviti kineski episkopi. Vrlo je važno da Kineska pravoslavna crkva može da živi punim životom, sama da rukopolaže sveštenike, organizuje bogosluženja i da propoveda Hrista. A za sada još toga nema, Ruska crkva snosi odgovornost za kinesko pravoslavlje pred Bogom i pred istorijom.

Da podsetimo da se poseta patrijarha Kirila odvijala od 10. do 15. maja na zvanični poziv vlasti republike. U okviru posete pogalvar RPC je posetio gradove Peking, Harbin i Šangaj, održao niz susreta sa političkim liderima zemlje, razgovarao sa pravoslavnim vernicima i predstavnicima drugih religija republike.

Milena Faustova,