Dan polarnih istraživača

Ove godine u Rusiji 21. maja se prvi put obeležava Dan polarnih istraživača. Odvažni istražđivači koji su osvajali Severni i Južni pol planete, ispisali su mnogo herojskih stranica u istoriji zemlje. Ali to je, po mišljenju eksperata, takođe profesionalni praznik stanovnika regiona Krajnjeg Severa, geologa i okeanologa, vojnika i naftaša. Takvih ljudi u Rusiji je skoro dva miliona.

21. maja 1937. godine na plutajućoj ledini bila je otvorena stanica Severni pol-1. Četvoro istraživača na čelu sa Ivanom Papanjinom prošlo je na njoj za 9 meseci 2,5 hiljade kilometara od Severnog pola do južnog dela Grenlanda, ispunivši kompleks naučnih posmatranja. Od tada slična istraživanja su postala ruski prioritet. Danas u sastavu 40. po redu polarne ekspedicije na santi pluta 16 ruskih polarnih istraživača. U Arktiku radi na desetine meteoroloških stanica, postoje među njima veliki naučni kompleksi, govori zamenik direktora Arktičkog i Antarktičkog naučno-istražiačkog instituta Alseksandar Danilov.

- Na primer, hidrometeorološka opservatorija u Tiksi. Na svetskom nivou tamo se vode posmatranja širokog kruga parametara, koji omogućavaju da se bolje shvate promene klime na Arktiku. Prošle godine je poštena u rad na ušću reke Lene na ostvu Samojlovskoe nova naučo-istraživačka stanica. To je prosto dvorac. Sasvim jedinstveni kompleks za naučnike. To je već struktura 21. veka. Na Špicebergenu pravimo ruski naučni centar. Obimi ekspedicionih posmatranja na Arktiku rastu.

Ali Sever je poznat ne samo po naučnim istraživanjima. Rusko Zapolarje je najveće u svetu Hibinsko nalazište minerala na Koljskom poluostrvu, gde dolaze geolozi iz čitavog sveta. To je nikl Noriljska i dijamanti Jakutije. To je gas Jamala. To su nove razrade nafte i gasa u arktičkom priobalnom pojasu. To je Severni pomorski put, koji postaje jedna od glavnih interkontinentalnih magistrala 21. veka. Svuda rade stručnjaci koje spaja profesionalni praznik – Dan polarnih istraživača. Severnjaci su ljudi posebnog kova, tvrdi geolog, doktor nauka Igor Davidenko, koji je Severu posvetio više od 60 godina svoje radne delatnosti.

- Dolaze na tri godine, a ostaju po 30. Tako Sever privlači. Ponekada severnjaci nisu baš komunikativni, ali oni tako vole svoju zemlju. Tamo mnogo toga nedostaje. Nedostaje sunca zimi, a sunca leti je previše da ne znaš kuda sa njim. Još postoji polarna svetlost koja izaziva aritmiju. I sve jedno ljudima je vrlo teško da ostave tu zemlju. Imam mnogo prijatelja na Severu. Svaki put se radujem što nas oni ne zaboravljaju. A mi njih ne zaboravljamo. Svi pamtimo jedni druge. I to je odlično.

Polarni istraživači rade i na suprotnoj strani planete, Anatarktiku. Na šestom kontinentu koji su pre skoro dva veka otkrili ruski moreplovci Fadej Belinshauzen i Mihail Lazarev. U naše vreme to je svojevrsna republika naučnika iz 27 zemalja sveta. Na sedam anatarktičkih stanica vrše posmatranja ruski istraživači koji danas takođe proslavljaju svoj profesionalni praznik – Dan polarnih istraživača.

Mihail Aristov,