Povratak Aleksandra Benoa

U Moskvi je otvorena izložba „100 dela Aleksandra Benoa“, jednog od najzanimljivijih ruskih kulturnih pregalaca prve polovine HH veka. U izložbenoj sali galerije „Naši umetnici“ predstavljena su dela iz privatnih kolekcija. Mnogi radovi se prvi put izlažu.

Istorijske okolnosti su bile takve da je Aleksandar Benoa danas poznatiji kao sjajan kritičar i istoričar umetnosti, a njegovo umetničko stvaralaštvo je nezasluženo zaboravljeno. Izložba je pozvana da promeni ovu situaciju.

Direktor galerije, autor izložbe Natalija Kurnikova rekla je za „Glas Rusije“:

- Imala sam sreće da pronađem nekoliko izvanrednih radova Aleksandra Benoa. I postalo mi je jasno da je njegovo ime kao umetnika unekoliko devalviralo zbog manje značajnih radova na tržištu, zbog toga što nema velike izložbe. Poslednja personalna retrospektivna izložba je bila u Tretjakovskoj galeriji 1970. godine. I od tada nije bilo nijednog većeg personalnog događaja. Zbog toga su njegove vrline kao umetnika potisnute u drugi plan. Tako se pojavila misao o tome da je vreme da se napravi velika izložba kako bi se on rehabilitovao kao jedan od najboljih umetnika Srebrnog veka.

Na izložbi je predstavljeno sto radova umetnika iz privatnih kolekcija, mnoge od izloženih slika su na muzejskom nivou. U postavci se mogu videti radovi nastali u periodu od 90-ih godina XIX veka do 1951.g. Natalija Kurnikova objašnjava:

Sve teme koje su zanimale Aleksandra Benoa predstavljene su na izložbi. Ima njegovih ilustracija, pejzaža i mnogo pozorišnih radova. Iako namerno nismo stavljali akcenat na pozorišne skice, jer je ova strana njegovog stvaralaštva najpoznatija.

Vrlo je zanimljiva sala u kojoj su prikazane slike posvećene Versaju, koje je umetnik stvarao u toku celog života: „Versaj je mesto koje je odigralo izuzetno važnu ulogu u formiranju umetnika, u njegovom viđenju umetnosti.“

Osim prefinjenog slikarstva organizatori izložbe su pripremili pravu senzaciju u istoriji umetnosti. U posebnoj vitrini istaknuti su dnevnici Aleksandra Benoa od 1925. do 1950. godine, koji su se dugo vremena smatrali izgubljenima. Po rečima organizatora izložbe ove jedinstvene dokumente su uspeli da dovezu u Moskvu bukvalno deset dana pre otvaranja izložbe:

- Dnevnici zasad nisu pročitani, rukopis je veoma komplikovan, sve to treba dešifrovati. Ali, to je takvo bogatstvo kojim se veoma ponosimo i drago nam je što smo to uspeli da vratimo u Rusiju. To je unikalan materijal.

Aleksandar Benoa je odigrao ogromnu ulogu u formiranju ruske istorije umetnosti, njegovi kritički članci i priče o umetnicima mogu se smatrati etalonom. Preostalo nam je da se naoružamo strpljenjem i da čekamo da budu dešifrovani nepoznati zapisi Benoa i da se pojavi nova glava u istoriji ruske umetnosti.

Armen Apresjan,