Koga će „osloboditi“ Vilson?

Od običnog eksera i 15 plastičnih elemenata, odštampanih na 3D štampaču napravljen je pištolj. Koristi pravi metak kalibra .380 (point 380). Stručnjaci ističu potencijalnu opasnost „printovanog“ oružja, iako ne baš u najskorije vreme.

Sledbenika Kodi Vilsona (Cody Wilson), studenta iz Teksasa i kreatora takvog pištolja, trenutno nema mnogo. Oni se plaše svoje „igračke“, tako da ne pucaju držeći pištolj u rukama, nego sa nosača i okidaju pomoću kanapa.

Fajlovi sa crtežima ovog oružja, početkom maja na Internetu je izložila firma Defense Distributed, koju je osnovao Vilson. Uskoro je, na zahtev vlasti SAD pristup fajlovima bio blokiran, ali su uspeli da ih preuzmu jedno stotinak hiljada korisnika, i prebacili ih na druga mesta. „Proizvod“ ima samo 16 sastavnih elemenata. Izuzev eksera, ostali 15 se štampaju na 3D štampaču. To je inače automatska mašina, koja pravi odlivak iz plastike na osnovu fajla sa crtžeom. Vilson ne krije da je njegov cilj bio da napravi oružje, koje bi mogao klonirati na printeru svako ko to poželi.

Ispada, da će se pojaviti ogroman broj neevidentiranih jedinica oružja, jer svako ko ima na raspolaganju ovaj štampač, moći će sebi da odštampa pištolj. Istoričar, specijalista za oružje i autor sajta o oružju Maksim Popenker iznosi svoju sumnju:

- Bezbrojna količina ovog pištolja se ne može sada pojaviti jednostavno zbog toga, što je takvih štampača malo i su skupi. Najjeftiniji košta oko tri hiljade dolara. Na crnom tržištu se za takve pare može nabaviti pravo oružje. Ili se za daleko manje pare može samostalno napraviti pištolj od priručnog materijala sa minimalnim brojem alata.

Pronalazač je nazvao svoj model „Liberator“ (Oslobodilac). U vremena Drugog svetskog rata tako su se zvali jednostavni pištolji sa jednim metkom, koje su SAD planirali da sa aviona bacaju u nemačke koncentracione logore, da bi zatočenici mogli sami sebe da oslobode. Taj plan nije uspeo. Ali preuzeti naziv nije puka slučajnost: Vilson nehotice prebacuje proizvod istomišljenicima – radikalnim levim anarhistima. Da li se njegovim oružjem mogu koristiti radikali ili čak buntovnici, teroristi? Maksim Popenker dopušta ovu mogućnost.

- Mogu. Treba uzeti u obzir da je to pištolj sa jednim metkom, ispalio – i gotovo. Nakon toga imaš u rukama samo komad plastike. Na to može da ide ubica – samoubica: da se približi objektu, puca iz blizine, a zatim mu je svejedno.

Uvek će se naći ljudim koji će se zainteresovati oružjem koje ne registruje skener, ističe zamenik glavnog urednika internet izdanja „Dnevni žurnal“ i vojni komentator Aleksandar Goljc.

- Ovakav pištolj je potreban licima iz grupa, kojima je zabranjeno imati oružje, na primer u SAD su to lica koja su bila krivično gonjena. Ili je potrebno licima, koji bi želeli da ga imaju u mestima, gde je to zabranjeno.

U isto vreme eksperti navode, da su printovani pištolji dobili neosnovano veliki publicitet. Trenutno ovo oružje ne predstavlja realnu pretnju. 3D-štampači spadaju u ekzotiku, čak u Rusiji. Međutim ipak se pojavljuju firme, koje se prihvataju narudžbi za proizvodnju 3D odlivaka od plastike. Osim toga printeri postaju „pametniji“ i već ne rade samo sa plastikom, nego i metalima. Nije isključeno, da će se printovano oružje još naći u centru pažnje. Osim toga i Vilson ide dalje. Već je izlio iz plastike šaržer za automat AK-47.

Boris Pavliščev,