Bakterije ili antibiotici: borba se nastavlja

Naučni tim sa Univerziteta Pensilvanije (SAD) saopštio je o stvaranju principijelno novog antibiotika. On ne izaziva rezistentnost bakterija, a efikasnost mu je sto i više puta veća od preparata koji se danas koriste. Da li će za čovečanstvo zauvek otići u zaborav infektivna oboljenja zahvaljujući primeni novog leka, o tome se diskutuje u akademskim krugovima.

Problem rezistentnosti mikroorganizama prema antibioticima jedan je od najosnovnijih u današnjoj medicini. Nakon pojave 40-tih godina prošlog veka antibiotika, lekari su smatrali da je nađeno efikasno sredstvo borbe protiv infekcija. Međutim ubrzo se ispostavilo, da bakterije uspešno odolevaju medikamentoznu barijeru: mutiraju i postaju neranjivi za poznate preparate. Započelo je traganje za novim putevima borbe protiv uzročnika bolesti.

Naučnici Univerziteta Pensilvanije uzeli su kao osnov otkriće, koje je napravio vođa tima Kenet Kajler 1996. godine. Tada je otkrio ranije nepoznat, karakterističan isključivo za bakterije, zaštitni mehanizam u procesu biosinteze belančevine. Od tada su, Kajler i njegova ekipa radili na potrazi za molekulama, koje su u stanju da „provale“ ovu zaštitu i da na taj način da zaustave proizvodnju bakterijalnih belančevina. Testirali su na Eširehija koli 663 hiljade različitih molekula, - odabrali su 46, koje najefikasnije blokiraju proces množenja mikroba. Jedna među njima, kako izjavljuju naučnici, sto puta je efikasnija u borbi protiv mikrobakterija tuberkuloze, i takođe ima sposobnost da uklanja uzročnike antraksa i dizenterije.

Stručnjaci međutim smatraju da je preuranjeno za izjave ove vrste, ako se polazi samo laboratorijskih eksperimenata. Profesor katedre kliničke terapije Moskovske medicinske akademije Sečenova, Sergej Jakovljev kaže.

- Svi prethodni pokušaji stvaranja takvih jedinjenja, nažalost ostali su na nivou eksperimentalnih istraživanja. Prilaz problemu je potencijalno interesantan. Ali sve zavisi od toga, da li će oni uspeti da nađu jedinjenje, kao prvo koje nije toksično za čoveka, kao drugo,- koje bi realno imalo antimikrobsku aktivnost na kliničkim izdvojenim kulturama, a ne samo tokom eksperimenata sa ćelijama. Ukoliko se u tome uspe, onda se može govoriti o nekoj perspektivi.

Ali se čak tada ne može tvrditi, da bakterije neće postati stabilne na nove antibiotike. One su dokazali svoju izdržljivost i „lukavost“. Obično protiče nekoliko godina, i rezistentnost prema preparatu suočava se sa problemom, ističe docent katedre unutrašnjih oboljenja Novosibirskog državnog medicinskog univerziteta Vladislav Mitrohin.

- Potrebna su klinička ispitivanja ovih antibiotika. Kada dobijemo rezultate ispitivanja kliničke efikasnosti, onda možemo govoriti koliko su efikasni novi mehanizmi delovanja preparata. Trenutno rezultata nema. Ali to, da postoji nešto novo - već je samo po sebi prijatno saznanje, jer količina antibiotika, koji se razrađuju zadnjih godina naglo je pala.

Treba navesti, da je to u zadnje vreme već druga izjava o otkriću nove vrste antibiotika. U aprilu, o stvaranju novog antibiotika, koji ne izaziva privikavanje kod bakterija, saopštili su naučnici iz Rokfelerovskog univerziteta u Njujorku.

Natalija Kovalenko,