Udarac po američkom štitu

Prvi put u istoriji na evropskom kontinentu se pojavljuju elementi nuklearnog potencijala SAD. Možda ćemo zato morati da naciljamo Evropu, rekao je ruski predsednik.

Samo dve nedelje posle posete američkog državnog sekretara Kondolize Rajs Moskvi, kada je dogovoreno da će dve strane „spustiti loptu” u međusobnim optužbama, napetost između Rusije i SAD porasla je do razmera koje nisu viđene još od vrhunca hladnog rata. Na insistiranje Vašingtona da u Poljskoj i Češkoj postavi elemente svoje protivraketne odbrane, ruski predsednik Vladimir Putin odgovorio je izjavom da će onda oružane snage njegove zemlje morati da pronađu „nove ciljeve u Evropi”. Ta rečenica, koju je Putin izgovorio tokom intervjua za novinare iz osam država koje su članice neformalne Grupe osam najrazvijenijih zemalja sveta, izazvala je odmah seriju reakcija po evropskim prestonicama, a predstavnik NATO-a rekao je da ona „nije od pomoći i nije dobrodošla”. „Koliko je meni poznato, jedina zemlja koja spekuliše o ciljanju Evrope raketama je Ruska Federacija”, izjavio je portparol NATO-a Džejms Apaturaj. Pred sutrašnji dolazak najmoćnijih svetskih državnika u nemačko letovalište Hajligendam, gde će biti održan samit G-8, francuski predsednik Nikola Sarkozi kaže da će sa svojim ruskim kolegom razgovarati o tome. „On je tražio iskren dijalog. Ja ću sa svoje strane biti iskren”, rekao je Sarkozi, dok je u njegovom ministarstvu spoljnih poslova nezvanično najavljeno da će posle Putinovog komentara „biti neophodno još razgovora kako bi se razvejale sumnje” u američki štit. Za razliku od ruskog predsednika, Francuzi nisu uvereni da taj projekat ruši strateški balans oružanih snaga u svetu, dok Britanci tvrde da on ne može da spreči eventualni ruski raketni napad. Portparol premijera Tonija Blera apelovao je da se smire tenzije. „Želimo da sa Rusima konstruktivno razgovaramo o pitanjima kao što su Kosovo, Iran... Isto tako, cela Evropa je zabrinuta zbog ruskog ponašanja i neće se ustručavati da tu zabrinutost pokaže”, objasnio je on.

Zvanični London već dugo je u sporu sa Moskvom koja traži izručenje oligarha Borisa Berezovskog, političkog azilanta u Britaniji, dok britanske sudske vlasti zahtevaju da Rusija izruči Andreja Lugovoja, optuženog za ubistvo još jednog azilanta Aleksandra Litvinjenka. Putin je u pomenutom intervjuu rekao da Rusija može da izruči Lugovoja samo ako izmeni svoj ustav i dozvoli izručenja svojih građana drugim državama, jasno poručivši da se to nikada neće desiti.

Ruski predsednik je veći deo svog razgovora sa novinarima u Kremlju iskoristio za objašnjenje stava o protivraketnom štitu i pravljenju novih američkih baza u blizini Rusije. „Prave se dve nove vojne baze u Rumuniji i Bugarskoj, lokator u Češkoj i raketni sistemi u Poljskoj... Ako se mi jednostrano razoružavamo, hteli bismo da vidimo i spremnost naših partnera da to isto urade u Evropi. Umesto toga, u istočnoj Evropi se postavljaju novi sistemi oružja. I to, naravno, ne može da nas ne brine. Šta smo mogli da uradimo u tim uslovima? Naravno, objavili smo moratorijum”, rekao je Putin, govoreći o moratorijumu na sporazum o konvencionalnim snagama u Evropi koji Amerikanci krše.

„Što se tiče sistema protivraketne odbrane, to nije samostalni sistem PRO, jer ako bude napravljen, radiće u automatskom režimu sa celokupnim nuklearnim potencijalom Sjedinjenih Država. To će biti neodvojivi deo nuklearnog potencijala SAD. Hoću da naglasim da je to prvi put u istoriji da se na evropskom kontinentu pojavljuju elementi nuklearnog potencijala SAD. To menja celokupnu konfiguraciju međunarodne bezbednosti”, smatra ruski predsednik, koji ne veruje u američko objašnjenje da je štit namenjen odbrani od iranskih raketa. „Takvih raketa nema. Iran nema rakete koje mogu da lete pet ili osam hiljada kilometara... Nas ne zadovoljavaju objašnjenja koja čujemo. Nema nikakvih osnova za razmeštanje sistema PRO u Evropi. Naši vojni stručnjaci tvrde da će taj sistem pokriti teritoriju Ruske Federacije do Uralskih planina. I, razume se, mi ćemo biti prinuđeni da na to reagujemo”, objasnio je on i dodao da će, ako SAD ne odustanu od svojih planova („To ne isključujem”), Rusija proizvesti mnogo jeftinije, ali dovoljno efikasne sisteme za prevladavanje štita. „Mi moramo da osiguramo svoju bezbednost i nismo inicijatori tog procesa”, zaključio je Vladimir Putin.

Kratak mandat

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je predsednički mandat od četiri godine „prilično kratak” i da bi bilo bolje da traje između pet i sedam godina. „Četvorogodišnji mandat u Rusiji je bio kopija američkih pravila... Ne bih sada raspravljao o trajanju predsedničkog mandata, možda bi on trebalo da traje pet ili sedam godina, ali četvorogodišnji mandat je očigledno prilično kratak”, rekao je Putin.