Edvard Snouden se priprema za let

U odnosima Rusije i SAD pojavio se novi razdražujući fakotr. To je bivši agent ANB Edvard Snouden. Uputivši se iz Hongkonga u Ekvador, gde je računao da dobije politički azil, Snouden je napravio tranzitnu stanicu u Moskvi. Vašington je odmah zatražio od Rusije njegovo izručenje. Ipak verovatnoća da će zahtev biti zadovoljen krajnje je mala.

Moskovski aerodrom Šeremetjevo je postao privremeno utočište za bivšeg saradnika Agencije za nacionalnu bezbednost SAD Edvarda Snoudena. Tamo je on doleteo letom Aeroflota iz Hongkonga, gde je proveo poslednje tri nedelje, otkrivajući svetskoj štampi tajne američkih specijalnih službi.

U domovini Snoudona terete za državnu izdaju. Zato ne čudi što begunac nema nameru da se vraća u SAD. Umesto toga planira da se sakrije u Ekvadoru. Ova zemlja nije izabrana slučajno: upravo Ekvador je pristao da pruži politički azil osnivaču Vikiliksa Džulijanu Asanžu.

Međutim SAD su već tražile od Moskve da im izruči Snoudena. Istina, formalnih osnova za to nema dovoljno, smatra stručnjak za međunarodno pravo Marina Silkina.

- U SAD je protiv Snoudena trenutno pokrenut sudski postupak. Znači, Amerika ima pravo da se obrati nekoj zemlji i da traži izručenje. Pitanje se sastoji u tome da li postoje neki međunarodni akti i sporazum o izručenju. Tačnije u Rusiji se ekstradicija kao takva ne prihvata. Što se tiče stranih građana, ovde je neophodno razmatrati one konkretne uslove i osnove po kojima datog čoveka pokušavaju da ekstradiraju. Zato, što se tiče Snoudena, Amerika naravno ima pravo da podnosi takve zahteve. Ali njihovo ispunjenje ili ne već je stvar Rusije.

Treba dodati da su SAD tražile da im se izruči Snouden i od hongkonških vlasti. Ipak one ne samo da nisu ispunile taj zahtev, već su omogućile Snoudenu da bez prepreka napusti grad. U zvaničnoj izjavi tim povodom tvrdilo se da je zahtev za izručenje Snoudena bio ispunjen sa greškama. Međutim američki senatori su već osuli paljbu na Rusiju. Tako je republikanac Lindsi Grem obećao da SAD neće ostaviti ruska dejstva bez odgovora. A demokrata Čak Šumer je optužio predsednika Rusije Vladimira Putina za to da pomaže odbeglom Snoudenu. Uz to senator je dodao da saveznici tako ne postpupaju. Između ostalog, teško da će nastala situacija postati osetan razdražujući faktor u odnosima Moskve i Vašingtona, smatra amerikanista Aleksej Piljko.

- Senatori i kongresmeni daju razne izjave tim povodom. Ali to je prosto talasanje. Šta mogu da urade SAD Rusiji ako ona odjednom poželi da da Snoudenu politički azil ili da ne ometa njegov odlazak na Kubu? Uvešće sankcije protiv Rusije? Ne. Objaviće Rusiji rat? Takođe nemoguće. Tako da ne treba podlegati spoljnom pritisku, treba prosto jasno pratiti svoje nacionalne interese i ne misliti da će situacija sa Snoudenom dovesti do nekih kritičnih posledica.

Prema anketiranju Glasa Rusije, u verovatnoću izručenja Snoudena Americi svet praktično ne veruje. Anketiranje je izvedeno na 17 evropskih jezika, uključujući ruski, dok se bivši agent ANB još nalazio u Kini. Rezultati su sledeći: nešto više od četvrtine anketiranih smatra da će izručenje Snoudena razočarati svet. 18% smatra da će se takav razvoj događaja negativno odraziti na imidž zemlje koja izruči begunca američkim vlastima. Samo 15% je uvreno da će izručenje Snoudena ojačati pozicije SAD. Najviše anketiranih, 41%, uvereno je da do izručenja neće doći. Indikativno je da su za poslednju varijantu jednoglasno glasali apsolutno svi finski učesnici anketiranja.

Artem Kobzev,