Srbija, priznati ili ne nezavisnost Abhazije i Južne Osetije

Prošlo je tri dana od kako je ruski predsednik Dmitrij Medvedjev priznao nezavisnost Južne Osetije i Abhazije i pozvao druge države da to učine. Iz Srbije se preksinoć čuo samo diskretan, tih i valjda najkraći mogući komentar Ministarstva spoljnih poslova da se Beograd principijelno zalaže za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta „međunarodno priznatih država - na prvom mestu Republike Srbije“.
 
Politikolozi, ali i drugi umni ljudi imaju svoj odgovor na pitanje šta je Srbiji činiti u narednim danima i zašto bi ili ne bi trebalo da srpska vlada prizna dve odbegle gruzijske republike.

Ako Beograd izloži dovoljno detaljnu argumentaciju Moskvi zašto ne može da pozitivno odgovori na poziv Medvedjeva, Rusija bi to razumela, smatra član Foruma (Evropskog pokreta) za međunarodne odnose Dušan Lazić. On ističe da bi nam bilo opasno da izgubimo glavni argument kojim se borimo za Kosmet, ali da ne smemo ni da pogoršamo odnose sa Moskvom i ugrozimo ekonomsku saradnju.

- Sad bi trebalo da kažemo da bi priznavanje dve republike bilo suprotno našim interesima jer bi značilo da odustajemo od principijelnog stava da se poštuje teritorijalni integritet i suverenitet naše i drugih država. Time bi napustili poziciju da međunarodno pravo štiti integritet, što bi odmah negiralo naš zahtev da se Međunarodni sud pravde izjasni da li je proglašenje nezavisnosti Kosmeta bilo nelegalno. Ako tako stvari objasnimo, mislim da Rusija neće insistirati na priznanju - procenjuje Lazić i dodaje da će se za državnost Abhazije i Osetije izjasniti daleko manji broj zemalja nego za „Kosovo“.

I analitičar Instituta „4S“ u Briselu Aleksandar Mitić ukazuje da je za Srbiju „najjača karta“ da i dalje insistira na punom poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta svih zemalja.

- Srbija ne može da na kršenje međunarodnog prava odgovori onako kako je to uradila Rusija. Na našoj strani su svi pravni argumenti. Zna se ko je pokrenuo priču i prvi krenuo da ruši ceo sistem međunarodnog prava. Srbija i Rusija su od početka i te kako upozoravale da je proglašenje i potom priznavanje Kosova od zapadnih zemalja opasno i da će se posledice videti u drugim delovima sveta. Ko je hteo, video je da smo, nažalost, bili u pravu - ocenjuje Mitić.

Osnivač i predsednik Akademije „Ivo Andrić“ Radomir Smiljanić smatra da bi Osetiju i Abhaziju trebalo „smesta priznati“ jer su delovi ruskog tela.

- Gruzin Staljin je s narodima radio šta je hteo, raseljavao i nakalemio Gruziji ruski soj - Osete. Južna Osetija je otkinuta kao što SAD Kosmet otkida od Srbije. Daj bože da te dve zemlje sada, kako je prirodno, budu vraćene u okvire matuške Rusije. Predsednik Tadić i premijer, kako se ono beše zove... Dinkić, ne, nego Cvetković, trebalo bi da čestitaju ovim zemljama na tome što su ostvarile celovitost matuške Rusije, kao što će se, jednoga dana, i Kosmet vratiti Srbiji - kaže ovaj laureat visokog internacionalnog priznanja „Dostojevski“.

Pesnik Dobrica Erić saglasan je da bi Beograd trebalo da prizna te zemlje, pošto nema razloga da svet nešto dozvoli Albancima u Srbiji, a onda to isto brani nekim drugim narodima. To je, kako ocenjuje, velika nepravda radi koje bi srpske vlasti morale da priznaju Južnu Osetiju i Abhaziju, a „jednako nas na to može nagnati i to što - hteli ne hteli - komandanti i prijatelji naših vlasti otkidaju parče po parče naše zemlje“.