Mendeljejeva tablica će dobiti dopunu

Tablica Mendeljejeva uskoro će verovatno dobiti još jedan element. To može da bude superteški radioaktivni element koji je dobio privremeni naziv ununpentijum. Prvi put su ga sintetisali ruski naučnici iz Ujedinjenog instituta nuklearnih istraživanja. Sada su ovaj eksperiment uspele da ponvove njihove švedske i nemačke kolege.

U prevodu sa latinskog ununpentijum znači 115-i. Upravo to mesto on zauzima u tablici Mendeljejeva ako bude priznat od strane Međunarodnog saveza teorijske i primenjene hemije. I da će se to desiti više nema sumnje. Ovih dana švedski i nemački naučnici su uspeli da potvrde ono u šta ruski nuklearni fizičari nisu sumnjali poslednjih 10 godina. Ununpentijum zaista postoji. Naučnici iz švedskog univerziteta Lunda u akceleratoru su bombardovali metu od americijuma (metala sintetisanog još 1944. godine) jonima kalcijuma. Na kraju je bilo fiksirano rođenje jezgra superteškog 115. elementa. Upravo tako su 2003. u podmoskovskoj Dubni ruski naučnici prvi put sintetisali ununpentijum. I ne samo njega, ističe naučni rukovodilac laboratorije nuklearnih reakcija u Ujedinjenom institutu nuklearnih istraživanja Jurij Oganesjan.

- Pet godina trajala je priprema za ovaj eksperiment i početkom 2000-ih počeli su eksperimenti sa novim akceleratorom, nova reakcija, novi prilaz. I novi tip reakcije sa kalcijumom 48 – to je neverovatno skupa supstanca. Na kraju krajeva metod je dao rezultat. Prvi put su bili dobijeni atomi superteških elemenata. Tada, menjajući mete, mi smo išli sve dalje i dalje, i stigli do 118. elementa.

Drugo je sama činjenica postojanja hemijskih elemenata težih od uranijuma koji zauzima svoje 92. mesto u periodnom sistemu bilo pod velikim pitanjem. Takvih elemenata nema u prirodi. I mnoge od njih uspeli su da sintetišu upravo naučnici Ujedinjenog instituta nuklearnih istraživanja. Na primer, 105. element je bio otkriven još 1970. godine. I po odulci Međunarodnog saveza teorijske i primenjene hemije dobio je daziv dubnijum, u čast naučnog grada u Dubni. Primenu ovaj superteški element za sada nema. Ali fizičar iz Ujedinjenog instituta nuklearnih istraživanja Igor Golutvin je uveren da je na njima budućnost.

- Ovi rezultati su po meni dostojni Nobelove nagrade. Sva primenjena upotreba zasnovana je na fundamentalnim rezultatima. Ne treba momentalno pokušavati da se oceni važnost i perspektivnost nekih istraživanja, polazeći od mogućih primenjenih rezultata. To nije ispravno. To protivreči duhu nauke.

Ima desetak elemenata koje su prvi otkrili ruski naučnici Ujedinjenog instituta nuklearnih istraživanja. Neki od njih su već priznati u međunarodnim naučnim krugovima. Zahvaljujući akademicima iz Dubne periodni sistem je popunjen takvim elementima kao što je rezerfordijum (stoji na 104. mestu u tablici). Drugi, 113, 115, 117 i 118. element takođe su bili prvi put sintetisani u Dubni. Ali zvanične nazive oni za sada nemaju. Moguće da će im ime dati ruski akademici ako dobiju priznanje da su ih otkrili.

Ana Hrustaljeva,