Početak nove ere gruzijske politike

Sa približavanjem predsedničkih izbora, koji će biti održani 27. oktobra, u Gruziji se izvodi transformacija. Čini se još samo malo - i eto je, srećna bez Sakašvilija, koji je uspeo da okrene čitavu Gruziju protiv sebe.

Ali, za oduševljenje i nadu u promene, nema mnogo izgleda. Prosperitet, bezbednost i transparentnost političkog sistema, privredni rast, normalizacija odnosa sa Rusijom – težnje biračkog tela su jednostavne. Da li im odgovaraju trenutni kandidati, od kojih mnoge ujedinjuje ne samo demonstrativno razmimolilaženje sa Mihailom Sakašvilijem, već i bliska saradnja sa njim u prošlosti?

Sakašvili je izgubio svaki uticaj pre godinu dana, kada je u parlament ušla opoziciona "Gruzijska mečta", a premijer postao milijarder Bidžina Ivanišvili. Nakon niza reformi, odlučio je da, nakon izbora, napusti funkciju, ostavivši na političko polje bivšeg ministra obrazovanja Georgija Margvelašvilija. Njega smatraju jednim od favorita na predstojećim izborima.

U oktobru, rejting Margvelašvilija, prema istraživanju američke agencije Greenberg, Quinlan, Rosner Research, bio je 43%. Na drugom mestu je David Bakradze, bivši saveznik Sakašvilija i njegovog "Jedinstvenog narodnog pokreta" (prema podacima iste američke kompanije - 22%). Treći je najpošteniji političar, osnivač i lider "Demokratskog pokreta - Jedinstvena Gruzija" Nino Burjanadze, koja je prva napustila Sakašvilija - u 2008. Njoj dodeljuju treće mesto na rejting-listi sa 7%, međutim, njena popularnost je u porasu proteklih mesec dana.

Nino Burjanadze je sigurna da će pobediti u drugom krugu. Visoke rejtinge konkurenata ona objašnjava velikim novcem i administrativnim resursima:

- Da se ja nađem u istoj situaciji kao kandidati vlasti, Margvelašvili i Bakradze, ja bih pobedila u prvom krugu. Ali, na osnovu realnog stanja na terenu, ja kažem da će biti drugi krug, i u njemu ćemo ući Margvelašvili i ja. Bakradze nema šansi da zauzme drugo mesto, iako ga promovišu predstavnici Zapada i neki članovi "Gruzijske mečte".

Burjanadze mnogo putuje širom zemlje, obećavajući sunarodnicima suđenje Sakašviliju. Ali, ona ne privlači ljude samo tim. Ona kod mnogih Gruzijaca budi nadu u normalizaciju odnosa sa Rusijom.

Ovo pitanje ostaje bolna tačka za gruzijsko društvo, a posebno za gruzijske političare. Zato, ono o čemu se govori u kuloarima, ne iznosi se u javnost, pred glasače. Prema rečima glavnog urednika časopisa "Problemi nacionalne strategije", ruskog Institut za strateške studije Ajdara Kurtova, kandidati su uglavnom usmereni na saradnju sa Rusijom, i zato se trude da ublaže svoje izjave:

- Niko od kandidata ne pokušava da direktno postavi pitanje o priznavanju grešaka, koje je pravila ne samo prethodna vlada, već i društvo u avgustu 2008. Mislim na agresiju Gruzije na Južnu Osetiju i ruske mirovnjake. Reakcija gruzijskog društva na poraz gruzijske vojske je bila isuviše bolna. Ali ohrabruje to da više nema besne propagande nekih kandidata u odnosu na Rusiju.

Neće se proći ni bez prevara, sigurna je Burjanadze, po čijim rečima se podaci već preuveličavaju, pri tom ne samo rejtinga, već i broja birača:

- Danas su objavljeni apsolutno zapanjujući podaci od strane Centralne izborne komisije - tri miliona 500 hiljada lica se nalazi u biračkom spisku, što je apsolutna besmislica, jer danas u Gruziji nema više od dva i po miliona birača. Zato što se stotine hiljada, ako ne i više od milion nalazi u Rusiji, Grčkoj, Turskoj i drugim zemljama Evrope, SAD i Ukrajine. Ali, svi ti ljudi su na spiskovima.

Sakašvili će otići. Pitanje je da li će se promeniti i elita, jer i po sastavu i načinu borbe slika je ista. Mišljenje Aždara Kurtova:

- Predstojeći izbori bi trebali da budu konačni akord transformacije političke situacije u Gruziji, u smislu da se neopozivo završi era Sakašvilija i te političke snage, koja došla na vlast ne sasvim legitimnim putem još davne 2003. Ne može se još dati jasna prognoza povoljnih dešavanja u Gruziji. Teško da se može očekivati neki veliki priliv turista na crnomorsku obalu Gruzije i veliki priliv investicija u gruzijsku privredu iz prostog razloga što ona nije nimalo atraktivna u ovom trenutaku: ni geografski, nema veliki demografski potencijal, niti kvalifikovane radnike. Ništa od toga Gruzija nema. I ja mislim da će gruzijska vlada imati ozbiljne poteškoće da sa raspoloživim finansijskim sredstvima sprovede reforme koje je najavila, između ostalih i pred ove izbore.

Kao što je rekla Nino Burjanadze, u takvoj zemlji, kao što je Gruzija, legitimitet predsednika se ne određuje zakonom, već poverenjem naroda. Sakašvili se održao 10 godina uz propagandu i finansijsko-administrativnu podršku SAD. Da li će moći novi lider da zadobije to poverenje, ili će nova vlada nastaviti isti kurs sa fasadnom politikom i velikim piarom malih uspeha?

Ksenija Fokina,