Potpisan srbsko-ruski vojni sporazum jer su «naša oružja uvek dejstvovala zajedno»

U Beogradu je u dvodnevnoj poseti boravio ministar odbrane Ruske Federacije Sergej Šojgu, gde se sastao sa celokupnim srbskim državnim vrhom, a najznačajniji rezultat njegove posete je bilo potpisivanje Sporazuma o strateško-odbrambenom nivou saradnje.

Taj vojni sporazum predstavlja logičan nastavak strateškog partnerstva dve zemlje i on je krovni ugovor na osnovu koga će biti dogovarani svi ostali vojni sporazumi, a prvi njegovi rezultati će biti vidljivi kroz vojnu saradnju u oblasti vazduhoplovstva, protivvazdušne odbrane i kopnene vojske.

Inače, to je bila bila prva poseta jednog ruskog ministra odbrane Srbiji za poslednjih 14 godina, a započela je prekjuče susretom Šojgua sa premijerom Dačićem. Njih dvojica su tom prilikom ocenili da su odnosi Srbije i Rusije najbolji u poslednjih nekoliko decenija, a još je saopšteno da ministarstva odbrane dve prijateljske države treba da unaprede saradnju u oblasti vojnih industrija, obuke i specijalizacije kadrova i modrnizacije opreme. Takođe, još jedan rezultat njihovog razgovora je bio dogovor da sledeće godine dve zemlje zajednički obeleže 70 godina oslobođenja Beograda, što sasvim sigurno obećava vrlo svečano podsećanje na taj istorijski datum.

Zatim je juče usledio najvažniji događaj, a to je bilo potpisivanje pomenutog strateškog Sporazuma između Srbije i Rusije u oblasti vojne saradnje, kog su overili dvojica ministara odbrane, Šojgu i Rodić. Tom prilikom je Rodić naglasio, kako je rekao, da «potpisivanje Sporazuma vodi ka zajedničkom cilju, odsnosno očuvanju mira u svetu, a kada je reč o Vojsci Srbije, to podrazumeva podizanje njene operativnosti, funkcionalnosti, fleksibilnosti, mobilnosti i respektabilnosti».

Srbski ministar odbrane je još kazao da će nakon potpisavanja ovog Sporazuma, kasnije biti reči o još tri sporazuma, a pre svega o vojno-tehničkoj saradnji.

Sa svoje strane, Sergej Šojgu je rekao da se razgovaralo o školovanju srbskih oficira u ruskim vojnim školama, o zajedničkim vežbama protivvazdušne odbrane, te o većoj saradnji Generalštaba dve države, a nije propustio da primeti da je u proteklim godinama saradnja u oblasti odbrane bila, kako se doslovno izrazio - «na nepristojno niskom nivou».

U sledećem razgovoru koji je Sergej Šojgu imao sa potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem, postignut je dogovor o saradnji u modernizaciji Vojske Srbije. Nezvanično se moglo saznati i da je tokom razgovora sa Vučićem, ruski ministar odbrane postavio pitanje – «Kakve su namere Beograda prema NATO savezu?», na šta mu je Vučić odgovorio da će Srbija ostati vojno neutralna zemlja. Potom je Šojgu primetio da je na primer i u Grčkoj, isto kao i u Srbiji, većina stanovništva protiv NATO, ali je ta zemlja ipak postala članica atlantskog saveza. Na takvu konstataciju mu je Vučić dao čvrsta uveravanja da će se političko rukovodstvo Srbije i dalje pridržavati vojne neutralnosti, što znači da neće stupiti ni u NATO, ali ni u ODKB čiju okosnicu čini Rusija.

Ovakvo interesovanje ruskog ministra odbrane za srbski stav prema NATO paktu je sasvim razumljiv ako se uzme u obzir da je nedavno Sergej Šojgu izjavio da najveću pretnju za Rusiju, pored terorizma - predstavlja širenje NATO prema ruskim granicama, kao i primanje novih članica u tu zapadnu vojnu alijansu.

Naposletku, ruskog ministra odbrane je primio i predsednik Nikolić, koji mu je nakon uručivanja visokog odlikovanja, poručio da su Srbija i Rusija uvek bile na istoj strani i da će tako biti i ubuduće. Osim toga, Nikolić je još doslovno rekao da su «naša oružja uvek dejstvovala zajedno», a ako je suditi po upravo potpisanom Sporazumu o strateškoj saradnji u oblasti odbrane, onda se čini da zaiste postoje pretpostavke da rusko i srbsko oružje i dalju ostanu na istoj strani. Barem se u prošlosti pokazalo da je to dobitna kombinacija.

Ratko Paić,