Barka

Ljudsko oko, kada sa Lovćena pogleda prema sinjem moru, Boki kao nevesti Jadrana i Budvi ponosnoj, ne može izdržati od beline. Naravno, da to nisu ni „bijeli labudovi“, a na vodu nije palo ni jato galebova „no se bijele barke povozite“. Ko god je za poslednje dve godine prošao crnogorskim Primorjem nije mogao da ne vidi „barke povozite“. Svakakve, a najviše „bijele kao snijeg“. Zastave na njima i nisu mnogo važne. Ima ih pod raznim zastavama, a najviše pod barjacima onih država koje za registraciju barki određuju najmanju svotu novca.

    Više se ne gleda ko ima veću kuću nego ko ima veću i skuplju barku. I to je odlika vremena u kome živimo.

    Međutim, ovih dana je, upravo zbog jedne barke, nastao međunarodni skandal. Na 11. Bijenalu arhitekture u Veneciji nekome iz crnogorske delegacije je palo na pamet da privatnu barku „Petka“, inače vlasništvo hrvatskog advokata Srđa Jakšića iz Dubrovnika, „prekrsti“ u crnogorsku, privatno u „narodno“ i prikaže je na toj kulturnoj manifestaciji. Na izložbu je iz Crne Gore krenula i svita na čelu sa aktuelnim ministrom kulture Branislavom Đagom Mićunovićem. Ministar je, kako mu i priliči, otvorio izložbu. Mediji u Crnoj Gori su bili opčinjeni tim novim uspehom i međunarodnim prodorom Crne Gore!

    Ali, avaj! Radost je kratko trajala i pretvorila se, kao što obično u takvim situacijama biva, u neviđenu blamažu sa međunarodnim razmerama. Javio se Srđ Jakšić, pravi vlasnik barke, i obavestio javnost da su mu Crnogorci „prekrstili“ barku. Umesto međunarodne oznake za Hrvatsku koja je stajala na barci – na fotografiju barke su pomoću kompjutera stavili crnogorsku! A umesto hrvatske šahovnice stavili su, opet pomoću kompjutera, aktuelnu crnogorsku državnu zastavu! Hrvatsko je prikazano kao crnogorsko, a Hrvate je to, baš onako kako to oni znaju, posebno pogodilo atakovanje na hrvatske barke i to one koje su ukotvljene u Dubrovniku! To je odmah preuveličano i dovedeno u kontekst preuveličane hrvatske priče o tome kako su Crnogorci, navodno, po Konavlima, Dubrovniku, Cavtatu i Neumu pljačkali hrvatske pršute, krave i televizore.

    Vlasnik se energično pobunio protiv „prekrštavanja“ barke i, kako je rekao, „promene nacionalne pripadnosti njegove jedrilice“. Stavljanje crnogorske preko hrvatske zastave je ocenio „primitivnim, protivpravnim i uvredljivim“. Nije ostao dužan ni ministru. Javno ga je upitao kako se takva rabota uklapa u besedu „o multikulturalnosti i multietničnosti“ koju je ministar tom prilikom izgovorio. A vrhunac je viđen kada je dubrovački advokat poučio Crnogorce kako su mogli sve to da izvedu, a da ne budu uhvaćeni. „Ako im je i to trebalo, iz bilo kojeg razloga, onda je u fotošopu trebalo izbrisati i ime jedrilice i promeniti posadu, a ne na primitivan i estetski neprihvatljiv način lepiti nalepnice preko hrvatske zastave i preko oznake na jedru“. Vidi se, dakle, razlika u stilu. Kada to rade Hrvati – onda je to estetski prihvatljivo i kulturno. A kada to rade multikulturni Crnogorci – onda je to estetski neprihvatljivo i nekulturno! 

    Znao sam da Hrvati odavno svojataju Crnogorce i smatraju ih „crvenim Hrvatima“. Znao sam i da su, evo već nekoliko godina, u Crnoj Gori u modi Hrvati. Ali, ni u snu nisam mogao da pomislim da će jedna barka otkriti dva stila u „pozajmicama“ i falsifikatima. I da će ministar kulture zbog te nekulture morati da se nemušto izvinjava. Da su pitali advokata i da su to uradili kulturno onda ne bi bilo ni blamaže ni izvinjenja, a ni ataka na „multinacionalnost“ u Crnoj Gori!