Registracija preduzeća na jednom šalteru od proleća naredne godine

Od proleća sledeće godine registracija preduzeća moći će da se obavi na jednom šalteru - u Agenciji za privredne registre, popunjavanjem samo jednog formulara i plaćanjem samo jedne takse - objašnjava za „Novac“ Andrea Marušić, sekretar Saveta za regulatornu reformu u Ministarstvu ekonomije.

Iako je jedinstveni šalter za privredne subjekte godinama najavljivan, Vlada Srbije je tek pre desetak dana usvojila zaključak o potrebi formiranja jednog šaltera za privredne subjekte i odredila rokove u kojima se to mora izvesti. Ministarstvo finansija dobilo je rok od 60 dana da napravi izmene Zakona o poreskom postupku i administraciji, kojima bi se ovo pitanje uredilo, a nakon prolaska skupštinske procedure, očekuje se da bi nova pravila igre za privrednike važila već od proleća 2009. godine.

- Sada je za registraciju firme potrebno obići barem tri šaltera - Agencije za privredne registre, Poreske uprave i Fonda PIO ili samostalnih delatnosti. U svakoj od ovih državnih institucija popunjava se poseban formular, plaća posebna taksa i, naravno, čeka se. Najveće zastoj je u Poreskoj upravi, u kojoj je prosek čekanja 14 dana. Ukupna procedura za registraciju firme sada u proseku traje 23 dana, što je jedan od glavnih razloga za loš rejting Srbije kako na listi Svetske banke, tako i po rangiranju Svetskog ekonomskog foruma - kaže Marušićeva.

Prema njenim rečima, ideja je da se rok za registraciju preduzeća skrati na pet dana, i to tako što će sve procedure biti objedinjene u okviru Agencije za privredne registre. Ova agencija ubuduće će izdavati ne samo matični broj preduzeća, kao do sada, već i PIB (poreski identifikacioni broj za preduzeća), kao i brojeve penzionih fondova.
Plaćala bi se samo jedna taksa - Agenciji za privredne registre, i ona bi kao i do sada iznosila 40-50 evra - kaže ona.

Ovo bi bio samo prvi korak u pojednostavljenju procedure, jer je dugoročni plan da se umesto tri identifikaciona broja za svako preduzeće, uvede samo jedan. To bi i administraciji olakšalo praćenje rada svakog privrednog subjekta, koji bi svuda bio zaveden pod istim brojem.

U planu je i elektronska registracija, što će pojednostaviti komunikaciju i razmenu podataka između državnih institucija. Sada, na primer, svako preduzeće predaje tri primerka godišnjeg finansijskog izveštaja (NBS, Poreskoj upravi i Agenciji za privredne registre), a ubuduće će se podnositi samo jedan izveštaj, i to Agenciji, koja će elektronskim putem moći da razmenjuje podatke sa ostalim institucijama - objašnjava Marušićeva, napominjući da bi ovi dugoročni planovi mogli da se realizuju najranije za godinu dana.

Ideja izvršne vlasti je takođe da svi registri budu objedinjeni u Agenciji za privredne registre, pa će se u okviru ovog tela naći i registri turizma, trgovinskih sudova, nevladinih organizacija (njihov registar sada se vodi u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu), kao i svi budući registri.