Putin: Kosmet je neotuđivi deo Srbije

Završen samit G8 bez dogovora o statusu Kosova i Metohije

S rukom podignutom iznad stola, ruski predsednik je rekao da rešenje ne mora da se nameće narodima i da ne moraju da budu ponižavani, a potom objasnio da "ako dođemo da zaključka da je u današnjem svetu princip prava naroda na samoopredeljenje važniji od principa teritorijalnog integriteta država, onda to treba da važi za sve regione sveta, a ne samo tamo gde naš partneri žele da se on primenjuje". Sarkozi priznao da je njegovo zalaganje za nezavisnost Kosova propalo

HAJLIGENDAM - Kosovo i Metohija je neotuđivi deo Srbije - presekao je juče, na završnici samita G8, ruski predsednik Vladimir Vladimirovič Putin. Dan nakon što je pred sedmoricom kolega konačno izgovorio reč veto! Propao je Ahtisarijev plan, Sarkozi se juče iz petnih žila trudio da objasni kako Rus "neće da se pomiri sa činjenicom da je Jugoslavija mrtva niti da prizna nezavisnost Kosmeta, a nemačkom kancelaru Angeli Merkel ostalo je samo da objavi nastavak razgovora da bi se "našlo rešenje koje je zasnovano na konsenzusu". Kad se podvuče crta, na samitu G8 nije bilo nikakvog dogovora, a Srbija je u poziciji na kojoj Priština može samo da zavidi, jer je Putin pokazao da on ima poslednju reč. A ona je da "rešenje mora biti zasnovano na principu teritorijalnog integriteta država i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, prema kojoj je Kosmet neotuđivi deo Srbije".

Na čuveno pitanje - pod kojim uslovima bi aminovao nezavisnost, Vladimir Vladimirovič, pred dvesta novinara, objasnio je da je cena međunarodni poredak.
- Naš stav je zasnovan na osnovnim principima međunarodnog prava i na postojećoj Rezoluciji 1244. Naša pozicija je jasna, zasnovana na teritorijalnom integritetu država i na Rezoluciji SB UN 1244. Pokušava se da se ovaj problem reši bez pristanka svih strana, u ovom slučaju srpske strane. Smatramo da to nije u redu i da ne odgovara ni pravnim, ni moralnim normama - napravio je duži uvod ruski predsednik.

Odlučnost
S rukom podignutom iznad stola, izgovorio je da rešenje ne mora da se nameće narodima i da ne moraju da budu ponižavani, a potom objasnio da "ako dođemo da zaključka da je u današnjem svetu princip prava naroda na samoopredeljenje važniji od principa teritorijalnog integriteta država, onda to treba da važi za sve regione sveta, a ne samo tamo gde naš partneri žele da se on primenjuje".

Putin je zatim precizirao pod kojim uslovima bi bio saglasan sa nezavisnošću Kosmeta i rekao da bi u slučaju pomenutog zaključka, "princip samoopredeljenja trebalo da se primeni i na narode bivše Jugoslavije i na male narode koji žive u postsovjetskom prostoru".
On je istakao da na ove slučajeve moraju da budu primenjena univerzalna pravila, jer "niko ne može da pronađe razlike između ovih slučajeva".

Razočarenje
- Između ovih slučajeva nema razlike, obe situacije su posledica raspada komunizma, u oba slučaja bilo je etničkih čišćenja i zločina, a posledice su de fakto nezavisne države - objasnio je ruski predsednik.

Ako je njegovo istupanje na samitu bilo upola odlučno kao u obraćanju svetskoj javnosti, onda nije čudno što je francuski predsednik Nikola Sarkozi, jadikovao kako Putin neće da prihvati kraj Jugoslavije. Pravdajući se "albanskom narodu" da njegov predlog za šestomesečno odlaganje "nije izdaja", Sarkozi je maltene "penio" kako je njegov predlog baš bio "u interesu nezavisnosti".
- Ja se odavno angažujem za nezavisnost Kosova i taj moj stav je poznat. Putinu sam rekao da je Jugoslavija mrtvaÖ Moj predlog je propao. Od njega nema ništa - zaključio je Sarkozi.

On je kazao da svoj predlog i dalje smatra dobrim putem za pronalaženje rešenja jer mu je "ruski predsednik rekao da će Moskva staviti veto ukoliko se sadašnji nacrt rezolucije stavi na glasanje u Savetu bezbdnosti". Sarkozi je istakao kako ne vidi razloge za žurbu, ali iako se založio za rešenje do koga bi se došlo konsenzusom, ono bi opet "u perspektivi trebalo da bude nezavisnost Kosova".
Razlike

- To sam jasno preneo i predsedniku Rusije. Rešenje na koje bi Rusi odmah stavili veto dovelo bi do neobjašnjive situacije. Tu bi nastao problem oko legalnog statusa međunarodne misije. Šta bi Kosovari dobili takvom situacijom. Ali, pitam se, da li je možda bolje da se sačeka nekoliko nedelja ili meseci da se pronađe rešenje, ili će se ići na silu - kazao je Sarkozi, praktično poručujući Albancima da je najvažnije da ostanu mirni, jer će proces trajati još dugo.
Novi rokovi, ovaj put neograničeni, mogu se pronaći i u završnoj izjavi nemačkog kancelara koja je istakla da je "važno da odluka o statusu ima osnovu u Ujedinjenim nacijama".

- I dalje postoje razlike u mišljenju po pitanju budućeg statusa Kosova i Metohije. Sledeće nedelje će to pitanje pokušati da reše politički direktori. Mi bismo želeli da to rešenje bude zasnovano na konsenzusu - istakla je Merkelova.