Dok je Rusija uz nas, ima nade!

  Naša ruska braća veoma često postavljaju pitanje kako živimo, mi kosmetski Srbi? Pa, draga naša braćo, u odnosu na mrtve, mi smo još uvek dobro...ako je dobro biti okružen neprijateljima; ako je dobro to što srpska deca u ponekim selima dele školu sa albanskom decom, kao što je slučaj sa mojim učenicima u Crkvenoj Vodici; ako je dobro to što ne vidimo budućnost; ako je dobro to što prosvetni radnici, poput mene, uz mnogo muke stižu do svog radnog mesta, a nikoga za to nije briga; ako je dobro to što struje više nema nego što je ima u kosmetskim enklavama... Ovako bih mogla da nabrajam do beskonačnosti, ali kako nada uvek poslednja umire, ja se iskreno nadam da će veoma brzo i nama biti bolje.
     
     Ja sam optimista i verujem u bolje sutra, a evo i zašto...
     Dok su Šiptari zahtevali da se EULEKS što pre razmesti po celom Kosmetu, mi nismo to odobravali, a sada, kada smo mi odobrili njihovo razmeštanje, Šiptari protestvuju, podmeću bombe pod automobile i prete! Nije mi jasno kada će oni da shvate da su iskorišćeni i da nikada neće dobiti to što traže?!
     
     Na početku su likovali, pevali ode Bilu Klintonu i Medlin Olbrajt, ulicama u Prištini davali njihova imena... Za američke dolare kupovali su ruski čaj i zastarelo kinesko naoružanje, pucali na Srbe i gađali ih kamenicama, palili srpske kuće i srpske svetinje. Bilo im je dobro dok je trajalo, no sada stvari stoje drugačije.
     
     Sada većina Šiptara iskreno žali za vremenom Slobodana Milosevića, u kome su bolje živeli, dok manjina uživa u blagodetima mafijaškog poslovanja i drži u strahu mnogobrojnu sirotinju koja nema šta da jede, još uvek opijeni ispunjenjem sna o "nezavisnoj državi Kosovo" koju, izgleda, nikada neće dobiti. Džordž Buš briše lažne suze i žali zbog napada na Irak, ali nije dovoljno pošten da kaže Šiptarima da ih je iskoristio i da mu više nisu potrebni! Bušu je Rusija noćna mora, jer da nije Rusije, možda bi on i pomogao Šiptarima da nas sve proteraju i da dobiju celo Kosovo i Metohiju! Ali, avaj! U Americi vlada ekonomska kriza veća nego ona iz 1930. godine, uz to se još uveliko pripremaju za napad na Iran, strepeći od toga kakav će stav zauzeti Rusija?! Ko će još da misli na tamo neke Šiptare, divlje pleme sa Prokletija?! Imaju Ameri preča posla...
     
     A siroti Šiptari, pokradoše svu stoku seljacima u Suvom Dolu, kako bi prehranili svoje mnogočlane porodice. Od 40 krava, u Suvom Dolu, nema više ni jedna! Prikradu se noću, posebno vole kad pada kiša, uđu u dvorište srpskog domaćina, a ovaj premro od straha, ćuti jadan...neka nose sve što im je volja, samo nek ne seku srpske glave! Zatim sruše zid staje, obuju kravi vunene čarape da se ne čuje topot koraka, i odvedu... odnose i jagnjad, jarad, koze, ovce, sve što nađu. Prijavi to, sutradan, srpski domaćin kosovskoj policiji, ali se ništa ne preduzima da se lopovi otkriju i pohapse.
     
     S druge strane, Srbe zastrašuju ukidanjem kosovskog dodatka na plate u državnim preduzećima, proterivanjem sa radnog mesta ako se pobune...dok šačica odabranih pliva u "lako zarađenim parama" i ne brine za budućnost svoje dece jer ima debelu političku zaleđinu. Prosvetni radnici, koji rade po kosmetskim enklavama, sami sebi plaćaju putne troškove koje bi po Zakonu morala da plati država, a osim toga veoma često moraju stopom da dolaze do radnog mesta ili da plaćaju visoku cenu nekome da ih preveze. Pošto u celoj Srbiji prosvetni radnici imaju zakonsko pravo na nadoknadu putnih troškova, prosvetni radnici sa Kosova i Metohije, po tom pitanju, osećaju se građanima drugog reda. U većini škola na Kosovu i Metohiji uči se ruski jezik, ali udžbenici koje je Vlada odobrila ne dolaze u naše prodavnice. U mnogim enklavama, nema čak ni prodavnice školskog pribora. Nisam u celosti upoznata sa situacijom u drugim školama, ali u školi "Dositej Obradović" u Crkvenoj Vodici, deca nemaju ni pristojni klozet, nego se koriste poljskim klozetom koji je u očajnom stanju. U hodniku škole postoji jedna česma gde deca mogu oprati ruke. Direktor nema pristojnu kancelariju, a nastavnici pristojnu zbornicu. Ni jedna vrata na školskim prostorijama se ne mogu zatvoriti, prozori ne dihtuju, nameštaj je polomljen i u očajnom je stanju. Osim toga, školu dele srpska i šiptarska deca. Srpska deca idu u skolu pre podne, a šiptarska posle podne. Nastavnici Šiptari izbegavaju svaki susret i kontakt sa srpskim kolegama. Pristali su da dele školu na inicijativu UNMIK-a. Postoji realna opasnost da dođe do incidenta među decom, jer su deca najpogodnija za manipulaciju. Među Srbima postoji dobra volja da se njihovoj deci sagradi nova montažna škola, ali za to nemaju novca.
     
     Krajem novembra meseca, bila nam je u poseti Olga Korotejeva. Donela je poklone učenicima škole "Dositej Obradović" iz Crkvene Vodice, studentima ruske Katedre i gitaru na poklon srednjoj muzičkoj školi "Miodrag Vasiljević" iz Kosovske Mitrovice. Olga je takođe donela na poklon 80 evra, koje je od svog studentskog džeparca izdvojio moskovski student Ponomarjov za učenike iz Crkvene Vodice. Od tih para se deci uvodi internet, kako bi im se omogućilo upoznavanje i druženje sa vršnjacima iz Rusije. Nastavnici, učenici i njihovi roditelji, bili su ganuti do suza ovim gestom Olge Korotejeve, jer su to bili prvi pokloni koje su uopšte dobili od nekog. Mislili su da su zaboravljeni od svih, ali je Olga u njima probudila nove nade i dala im motivaciju da još bolje uče ruski jezik.
     
     Dok je Rusija uz nas, za nas ima nade! Od srca se zahvaljujem ruskoj braći i sestrama na poklonima! Bog vas čuvao, ruska braćo! Neka vam se dobro dobrim vrati!