Neredi u Ukrajini će ubrzati proces pregovora o Južnom toku

Isporukama ruskog gasa u Evropu prete neredi u Ukrajini. Tamo je naglo porstao broj pretnji da će biti minirane hidrocentrale i atomske centrale od strane radikala. Ministarstvo za energetiku je prebacilo sve energetske objekte na specijalni režim obezbeđenja. Rizik osujećivanja ruskog tranzita malo je verovatan, ali može da ubrza pregovore o alternativnim gasnim projektima, između ostalog o Južnom toku.

U Ukrajini povodom nereda i pretnji radikala da će minirati energetski sistem zemlje uveden je ojačani režim obezbeđenja nuklearnih objekata. Pri tome on će trajati do kraja marta 2014. godine, tačnije do kraja grejne sezone u zemlji. Eksperti se plaše da će posle pretnji da će biti minirane nuklearne i hidrocentrale,  mogu da se pojave pokušaji paralisanja sistema za transport gasa. Radi se o tehničkim osobenostima ukrajinskog sistema, smatra direktor za međunarodne projekte Instituta za nacionalnu strategiju Jurij Solozobov.

- Ukrajinski sistem gasovoda je uređen vrlo lukavo. Osnovna podzemna skladišta koja snabdevaju Evropu skoro čitavu zimu nalaze se u rudnicima soli Karpata. To je zapadni deo Ukrajine, najradikalniji, kako se sada ispostavilo. Ako ovi ljudi prete da će minirati nuklearne i hidrocentrale po čitavoj Ukrajini, postoji određena opasnost od blokiranja ili čak miniranja sistema za transport gasa.

Tako obustava rada gasovoda može da ostavi evropljane bez grejanja, a za to će morati da plaća ruski Gasprom, kaže Jurij Solozobov.

- U dugoročnim ugovorima Gasproma postoji tačka koja obavezuje kompaniju da drži određeni nivo pritiska gasa i neprekidno snabdevanje gorivom. Postoje određena pravila rada, ali oni ne mogu da premašuju utvrđeni rok. U slučaju kršenja ugovora na Gasprom padaju vrlo ozbiljne sankcije za svaki dan kašnjenja.

Između ostalog miniranje ili zauzimanje gasovoda će se kvalifikovati kao teroristički akt i može da se smatra okolnošću više sile u ugovoru Gasproma sa EU. Najviše će u takvoj sitauciji postradati i tako skroman ukrajinski budžet. Zato teško da će neko zaista zavrnuti slavinu, smatra direktor analitičkog departmana kompanije Alpari Aleksandar Razuvajev.

- Treba odlično shvatiti da ni jedna od političkih snaga u Ukrajini nije zainteresovana za prekidanje tranzita gasa. To je i novac, to je reputacija pred Evropom, i mogući politički pritisak u slučaju problema, kako od strane Evrope, tako i od strane Rusije. Zato problema oko tranzita ne treba da bude.

Ipak rizik osujećenja tranzita može da ubrza proces pregovora između Gasproma i EU o Južnom toku. Reč je o ukidanju trećeg energetskog paketa koji zabranjuje ruskoj kompaniji da poseduje mreže za transport gasa i istovremeno isporučuje njima gas. Uz to politička nestabilnost u Ukrajini brine konačne potrošače, koji još pamte hladnu zimu 2009. godine, kada je Kijev prekinuo tranzit gasa u Evropu. Zato će se EU zalagati za hitnu izgradnju alterantivnih maršruta. Deo njih može već da osigura ukrajinski tranzit, smatra Aleksandar Razuvajev.

- Naravno, Gasprom sada zavisi od ukrajinskog tranzita, mada mnogo manje nego ranije. Poslednjih godina bilo je urađeno nekoliko važnih alternativnih maršruta. To je kupovina Beltransgaza, tačnije to je tranzit preko Belorusije. I naravno Severni tok. Ne treba zaboraviti da postoji još gasovod preko dna Crnog mora u Tursku.

Posle pokretanja Južnog toka Rusija može sasvim bez tranzitnih zemalja. Tačnije isporuke će biti nezavisne, što znači rizik da evropljani ostanu zimi bez grejanja biće minimalan.

Tatjana Golovanova,