Rasprodaja srbskih oranica novim evropskim gazdama

Poslanici mađarskog parlamenta su pre nekoliko dana izbacili kroz prozor zastave Evropske unije, zato što po njihovim rečima ona predstavlja „simbol kolonijalizma“. Neposredan povod za takvu njihovu reakciju je bilo izglasavanje zakona po kojem će stranci u Mađarskoj ubuduće moći da kupuju poljoprivredno zemljište, što su besni poslanici ocenili kao „izdaju“, te doslovno izjavili da će posle stupanja na snagu pomenutog zakona – „mađarska zemlja postati žrtva stranih predatora i narkomana novca“. Međutim, iako je baš Srbija najlošije od svih zemalja ispregovarala sa Evropskom unijom mogućnost prodaje zemlje stranicima, čini se da to malo koga brine, iako su činjenice poražavajuće.

Dakle, nijedna država pre ulaska u Evropsku uniju nije dozvolila strancima da kupuju njenu zemlju, i štaviše, mnoge države su to zabranile čak i u periodu od deset godina posle stupanja u Uniju. Za razliku od svih njih, jedino je Srbija dozvolila da stranci postanu vlasnici njenih oranica još i 10-20 godina pre mogućeg ulaska u Evropsku uniju. Stručnjaci su to ocenili kao podanički odnos prema Briselu, koji je vrlo štetan s obzirom da će na taj način strani državljani jeftino pokupovati srpske oranice.

Podsetimo, cena jednog hektara zemljišta u Evropi iznosi oko 20.000-50.000 evra, dok u Srbiji ona u proseku iznosi svega 1000-2000 evra, iako je vrhunskog kvaliteta, a nije ni zagađena i može lako da se koristi za proizvodnju veoma cenjene organske hrane. Sve to zajedno ukazuje na činjenicu da će verovatno za nekoliko godina već u prvom talasu biti prodato oko pola miliona hektara zemlje, a to će značiti katastrofu za domaće poljoprivrednike zato što oni ne mogu da izdrže konkurenciju poljoprivrednika iz većine evropskih zemalja.

Naravno, odmah se postavlja logično pitanje – da li je još uvek moguće nešto izmeniti po tom pitanju? Ali odgovor je krajnje sumoran, jer ono što se jednom dogovori sa Briselom teško ili nikako ne može da se menja. To su direktno potvrdili državni zvaničnici, kao na primer vicepremijer Vučić koji je bukvalno izjavio da „neće biti lako pomeriti rok za prodaju zemljišta strancima“, a slično se izrazio i raniji ministar poljoprovrede, kada je rekao da će to biti „skoro nemoguće“ jer bi u tom slučaju Srbija morala izmeniti sporazum sa Evropskom unijom, odnosno morala bi zatražiti od svih članica Unije da ponovo ratifikuju taj sporazum i da nam „omoguće ono što su druge zemlje u pristupanju Evropskoj uniji sebi obezbedile, a to je da im stranci za budzašto ne razgrabe neobnovljiv resurs kao što su plodne oranice“. A po njegovom sopstvenom priznanju – šanse za to su minimalne.

Uostalom, u kojoj meri je nemoguća promena tog dogovora sa Briselom, govori slučaj sa Bugarskom. Naime, kada su Bugari u svom parlamentu raspravljali o mogućnosti naknadne zabrane prodaje zemlje strancima, portparol Evropske komisije im je poručio da Evropska komisija očekuje od Bugarske da u skladu sa pristupnim ugovorom dopusti mogućnost kupnje zemlje strancima, i još im je pri tom zapretio da će u suprotnom slučaju Bugarskoj biti uvedene sankcije.

Prema tome, čini se da su uzaludni svi nedavni zahtevi raznih udruženja poljoprivrednika koji traže od Vlade Srbije da sada nešto promeni po tom pitanju i da se spreči prodaja srpske zemlje strancima u bescenje. Jednostavno rečeno, o tome je trebalo razmišljati još onda kada se ulazilo u pregovore sa briselskom administracijom. A sada – kako nam Bog da. Ili tačnije rečeno – kako nam Brisel da.

Ratko Paić,