Privatizacija opasna po život - i to bukvalno

Privatizacija je opasna po život – i to bukvalno, zaključak je istraživanja koje u masovnoj privatizaciji vidi glavni razlog za nagli porast stope smrtnosti u istočnoevropskim zemljama nakon sloma Sovjetskog Saveza.

Tim britanskih naučnika objasnio je da je brzi prelaz iz komunizma u kapitalizam širom istočne Evrope tokom devedesetih godina doveo do ogromnih socijalnih poremećaja, a posledica je bila veliko povećanje stope smrtnosti među radno sposobnim muškarcima.

Mnoga ranije sprovedena istraživanja bila su usmerena na procenjivanje neposrednih uzroka povećanja mortaliteta, kao što su alkoholizam, nezaposlenost ili privatizacija zdravstvenog sistema.

Britansko istraživanje je, međutim, problemu prišlo na drugi način. Njime se procenjivao uticaj koji na zdravlje stanovništva imaju ekonomska politika i brzina i razmere privatizacije.

U zemljama kao sto su Rusija, Kazahstan i Letonija primenjen je, kako se navodi, „kratak, nagli i šok terapiji ravan proces privatizacije”.

To je, navode autori studije, početkom devedesetih godina uticalo na dramatičan skok stope smrtnosti među muškim delom stanovništva tih zemalja - stopa mortaliteta među muškarcima skočila je za 40 odsto.

S druge strane, u zemljama koje su reforme sprovodile sporijim tempom i postepeno uvodile uslove slobodne tržišne privrede, uočen je manji broj smrtnih slučajeva.

U države koje su se na najbolji način izborile sa dramatičnim promenama sistema, u ovom kontekstu, ubrajaju se Albanija, Poljska i Slovenija.

Istraživanje se istovremeno bavilo i značajem socijalne povezanosti, pa je zaključeno da u zemljama u kojima je veliki broj ljudi pripadao nekoj od grupa za socijalnu podršku, kao što su crkvene zajednice ili radnički sindikati, takode registrovana niža stopa smrtnosti.

Autori istraživanja su posebno oštri prema baštini Džefrija Saksa, američkog ekonomiste koji je u vreme kojim se istraživanje bavi bio čuven po zalaganju za primenu „tranzicione šok terapije”.

U studiji se posebno ukazuje na razliku između neposrednih i posrednih uzroka povećanog mortaliteta.

Tako je trovanje alkoholom označeno kao najvažniji neposredni uzrok naglog rasta mortaliteta, uz loš način ishrane i sve izraženiji jaz između zapadnog i komunističkog sistema zdravstvene zaštite.

Istovremeno, otpuštanje s posla, posebno kada je reč o neobrazovanijem delu radne snage i osobama bez bilo kakvog oblika društvene podrške, predstavljaju jedan od glavnih posrednih razloga za nagli skok smrtnosti u tranzicionim državama.

„Fajnenšel tajms”, koji je takođe objavio pojedinosti ovog istraživanja, procenjuje da je ubrzana privatizacija u nekadašnjem sovjetskom bloku, tokom prve polovine devedesetih godina, odgovorna za prevremenu smrt skoro milion ljudi.

Žrtve masovne privatizacije su životom platile danak nezaposlenosti i krupnim društvenim poremećajima, zaključuje ovaj list.