Nova kriza u odnosima Vatikana i Jevreja

Odnosi Vatikana s Jevrejima dovedeni su ponovo u pitanje pošto je ekskomunicirani britanski biskup koji bi mogao biti rehabilitovan, rekao da istorijski dokazi ne potvrđuju da je „šest miliona Jevreja svesno ubijeno gasom” tokom Drugog svetskog rata.

Dva italijanska dnevnika prenela su u četvrtak da papa Benedikt Šesnaesti planira da poništi ekskomunikaciju Ričarda Vilijamsona i tri biskupa kažnjena zato što ih je bez papskog odobrenja pre 20 godina na mesto biskupa postavio francuski nadbiskup Marsel Lefevr.

Vatikan je odbio da komentariše te navode, ali je portparol Vatikana u petak naznačio da će takav ukaz uskoro biti objavljen.

Glavni rimski rabin Rikardo di Senji tražio je od Vatikana da obustavi tu rehabilitaciju. Di Senji je rekao da je „nezamislivo” da papa nije upoznat s Vilijamsovim stavovima.

Međunarodni jevrejski komitet za međureligijske konsultacije takođe je zatražio da ne bude poništena ekskomunikacija, posebno Vilijamsona, i naveo da se ekskomunicirani sveštenici protive odnosima s Jevrejima, protestantima i muslimanima.

Vatikansko-jevrejski odnosi su zategnuti zbog kritika Jevreja pape Pija Dvanaestog, koji je predvodio rimokatoličku crkvu za vreme Drugog svetskog rata, jer se nije oglasio povodom holokausta.

Izraelski zvaničnici nedavno su bili nezadovoljni kada je jedan od kardinala rekao da pojas Gaze za vreme izraelske ofanzive deluje kao „veliki koncentracioni kamp”.

Vilijamson je u intervjuu za švedsku televiziju, dat u novembru u Nemačkoj, a emitovan u sredu uveče, rekao da nacisti nisu koristili gasne komore.

„Verujem da je istorijska evidencija... uveliko protiv toga da je šest miliona Jevreja svesno ubijeno u gasnim komorama kao rezultat svesne politike Adolfa Hitlera”, rekao je Vilijamson.

On je pri tome citirao, kako je rekao, „najozbiljnije” revizioniste koji su zaključili da je „između 200.000 i 300.000 ljudi iščeznulo u nacističkim koncentracionim kampovima, ali nijedan od njih nije ubijen u gasnoj komori”.

Lefevr se pobunio protiv reformi Vatikana ´60. godina koje su uključivale poboljšanje odnosa s drugim religijama i zamenu latinskog na misama lokalnim jezicima.

Papa Benedikt je već dao ustupke Lefevrovom tradicionalističkom Društvu svetog Pija Desetog, u nadi da će ga vratiti pod okrilje crkve, time što je omogućio mise na latinskom. Poništavanje ekskomunikcija ispunilo bi drugi ključni zahtev tog društva.