Dečija gojaznost dostigla razmere pandemije

Prekomerna težina je toliko rasprostranjena u Evropi da rizikuje da postane nova norma. Čuđenje izaziva pre ne mladi debeljko sa hot-dogom u ruci, već mršavo dete. Upravo na njega sa brigom gleda okolina.

Oni koji imaju suvišne kilograme nemaju komplekse – mnogi oko njih izgledaju tako, treći podbradak se kod tinejdžera čini uobičajenim i normalnim. Dete je srećno, pokretno, a izgled – pa ne mogu svi da budu manekeni. Bilo je čak pokrenuto pitanje treba li revidirati preporuke SZO o normama težine u skladu sa savremenim tendencijama kako se ne bi traumirala psiha dece. Ipak lekari su nepopustljivi. Dokazano je da 44% oboljenja dijabetesom, 23% ishemijske bolesti srca i 41% onkoloških oboljenja izazvano je upravo gojaznošću. Govori magistar medicine, stariji naučni saradnik Naučno-istraživačkog instituta ishrane RAMN Jelena Pavlovska.

- Višak kilograma je bolest. Uz to ne sme se odnositi mehanički prema višku kilograma kao prema kozmetičkom problemu sa izgledom. Kada težina deteta odgovara gojaznosti, sa tim se naglo povećava broj pratećih bolesti i komplikacija. Zato se težinom treba baviti. Radi toga jedini metod za decu je da menjaju način života. Treba pogledati ishranu i planirati i kontrolisati fizičku aktivnost dece.

Najgora situacija povodom dečije gojaznosti je fiksirana u Evopi u Grčkoj, Portugaliji, Iskoj i Španiji. Tamo je svako treće dete sa viškom kilograma. Holandija, Francuska i Švajcarska za sada se uspešno bore protiv ove nevolje – tamo je 13% gojazne dece.

Rusiji četvrtina dece nosi suvišne kilograme, pri tome dečaka je među njima skoro dva puta više nego devojčica. Kako bi se nekako suprotstavljalo problemu, u ruskim školama je uvećan broj časova fizičkog. Otvaraju se mnoge sportske škole i sekcije besplatne za stanovništvo. Olimpijske i Paralimpijske igre održane u Sočiju takođe doprinose da se deca i omladina bave sportom. Sa druge strane, poslanici Državne dume pripremaju nacrt zakona koji zabranjuje da se na televiziji reklamira štetna hrana – gazirani napici, hamburgeri. Razmatrano je, istina, nije naišlo na podršku, da se kažnjavaju roditelji koji deci daju nezdravu hranu. Država treba da preuzme kontrolu nad gojaznošću, jer ubuduće to preti velikim demografskim i ekonomskim problemima.

Danas dečija gojaznost stiče razmere globalne pandemije. Negativne tendencije iz SAD, gde se višak kilograma fiksira kod svakog drugog, zajedno sa fastfudom iz Mekdonaldsa i koka-kolom, prešle su okean. Osim Evrope, u poslednje vreme gojaznost je pogodila Aziju. Broj gojazne dece u Kini i Indiji raste iz dana u dan. U celini, po podacima SZO, u poslednjih 20 godina broj ljudi koji pate od gojaznosti tri puta je uvećan.

Natalija Kovaljenko,