Abortus

Tiho!
Nemjoj slučajno da neko zna!
Nađi nekog doktora koji bi to izveo!
Platićemo koliko god traži!
Samo nemoj da se zna!

Lako je zaboraviti svoje greške, gospodo, ako za njih ne sazna niko.

Nema kajanja...
Sat otkucava.
Abortus - da ili ne?

Na žalost, žene ovo pitanje sebi postave tek kada im se desi da ostanu u drugom stanju.
Mada, teško da se ovakve stvari ''dešavaju'' same od sebe...

Da li sam spremna postati majka?
Imam li mogućnosti da pravilno podižem dijete?
Šta želim od života?
Kako mi se, uopšte, desilo?

Bolje je abortirati!
Bolje je sve to riješiti sa 250 maraka.
Bolje ubiti, nego biti žrtva!!!
Da, da!
Dobro ste čuli!!!
Abortus je ubistvo!
Čak i gore od toga!
Abortus je ubistvo jedinih bezgrešnih bića na ovom svijetu!!!
Bezgrešnik i bespomoćnih!!!
Manjih od makova zrna, a već žrtvovanih za greške svojih neodgovornih roditelja!
Osuđeni na smrtnu kaznu!

Zar smo stvarno toliko primitivni?
Zar smo mi, ovakvi, ta savršena bića?
Zar taj naš, genijalni razum nije u stanju da obuzda životinjske nagone?
Kao da nikada nismo čuli za kontracepciju!

Desilo se...
Dobro, desilo se!
Ali kad je već moguće da nam se ceo jedan novi život desi, zar ne možemo podnijeti da nam se desi i malo odgovornosti?
Zar ni zbog sopstvenog djeteta?





Živimo sopstveno uništenje.
Stvaramo suživote koje gasimo.
Koja je onda svrha stvaranja?
Život jeste težak, ali ima svoju ljepotu!
Zašto ne probudimo onu jedinu potrebu koju dugujemo svojim precima – potrebu za produženjen vrste!


Znate li da za vrijeme abortusa plod bježi u drugu stranu?
Da mu srce ubrzano kuca?
Da se bori za svoj život?

Na svakih 20 abortusa rodi se jedno dijete.
Doktor za vrijeme karijere izvrši 50-70 hiljada abortusa!
Pretpostavljam da je lakše izračunati koliko je to u parama, nego koliko je to dijece...

Srećna, tužna, rastrojena, očajna...
Živa, gospodo!

Nama su dali priliku.
Dajmo je i mi njima!


Po izboru ABEA Magazina najbolji govor na takmičenju ''Institutio Oratoria'' za 2008. godinu