Prevodioci sa slovenačkog okupili se u Moskvi

Rusko-slovenački seminar prevodilaca odvija se ovih dana u Moskvi.

Program manifestacije je obiman. Pored referata posvećenih problemu prevoda slovenačke književnosti, tu su i toerijski referati posvećeni prevodima slovenskih književnosti. Posebnu ulogu seminara isticali su na njegovom otvaranju u Institutu za slavistiku RAN. Ambasador Republike Slovenije u RF gospodin Primož Šeligo obratio se okupljenima na slovenačkom. Ipak specijalno za Glas Rusije on je dao intervju na ruskom.

- Mislim da kulturne veze i između ostalog prevodi sa slovenačkog na ruski i obratno ozbiljan su temelj za odnose među našim zemljama u drugim oblastima.

Na kulturi se nadalje gradi politika, ekonomija i tako dalje. Biblioteka strane književnosti započela je dobar slovenački program i sada se on uspešno razvija. Sve više prevoda slovenačkih autora se pojavljuje u raznim ruskim bibliotekama. Za nas je vrlo važno što u Sloveniji već postoje programi učenja ruskog. Mnogi naši studenti stiču dobro obrazovanje. Koliko znam, neki dolaze na praksu i u Moskvu.

Poseban značaj za naučnike slaviste ima činjenica da se seminar održava već treći put. O tome je u svom izlaganju govorio zamenik direktora Instituta za slavistiku Nikolaj Robinson.

- To što se seminar održava treći put dokazuje da to nije jednokratna pojava, već istorija. Zato postoji nada da će se on nastaviti i dalje. Slovenačka književnost je neobično zanimljiva, upečatljiva. Ona dotiče mnoga važna pitanja. Ima duboku istoriju i zanimljivu savremenost. Naš Institut je imao sreće – imamo mnogo stručnjaka koji se bave Slovenijom. To su i književni istoričari i istoričari. Meni se čini da je sasvim prirodno što se seminar otvara upravo kod nas.

Posle Nikolaja Robinsona reč je preuzela šef odeljenja za istoriju slovenskih književnosti Instituta za slavistiku Ljudimila Budagova. Ona je istakla posebnu ulogu prevoda na ruski jezik.

- Po mom uverenju, prevodi na ruski jačaju pozicije prevodnih književnosti, probijaju put ka njihovom pronicanju u rusku kulturu. to je posebno važno sada kada više nema onih izdavačkih kuća u kojima su postojale slovenske redkacije. U stuštini ovakvi seminari su kretanje odozdo naučnika-slavista, pokušaj da se popravi nastala sitaucija. Oni podižu prestiž lepoj književnosti koja danas, nažalost, gubi svoje pozicije. Sve više ljudi je zalepljeno za kompjuter. I ovakve akcije, nadam se, mogu da pomognu da se čitaoci vrate knjizi.

Među naučnicima slavistima koji učestvuju u rusko-slovenačkom seminaru predtavnik je starije generacije prevodilaca, profesor filološkog falulteta Sankt-Peterburškog državnog univerziteta Marijana Beršadska.

- Učestvovala sam u prvom seminaru prevodilaca koji se odvijao u Moskvi. Danas sam ponovo ovde. Kao prvo, zato što postoji živa veza sa slovenačkom kulturom, koja je smisao našeg života. Kao drugo, to je kontinuitet starije generacije prevodilaca u Peterburgu sa srednjim i mlađim koje se nalaze u Moskvi. Veoma mi je drago što nalazimo zajednički jezik sa mladim moskovskim kolegama. Nas vezuje uzajamno razumevanje, poštoanje i želja da sačuvamo naše veze. Htela bih da poželim našim mladim kolegama velike uspehe i nadam se da će naša saradnja biti isti tako jaka kao do sada.

Pored svega ostalog, na saminaru se odvija konkurs prevoda slovenačke poezije i proze, čiji pobednici će biti proglašeni na zatvaranju manifestacije 4. aprila. U studiju Glasa Rusije je bio izveštač Grigorij Sokolov.

Grigorij Sokolov,