Nakon izbora Turska se uz Putinovu pomoć okreće Šangajskoj petorci

Preko 50 miliona ljudi širom Turske glasa lo je proteklog vikenda na izborima za poslanik e lokalnih skupština. Lokalni izbori u Turskoj označavaju početak petnaestomesečnog izbornog ciklusa koji će obuhvat iti i predsedničke izbore ovog leta, kao i parlamentarne izbore 2015.

U Turskoj poslednjih meseci ne prestaju antivladine demonstracije, a premijeru se upućuju optužbe za korupciju. Premijer Redžep Tajip Erdogan, uprkos velikim izazovima, pobedio je na lokalnim izborima i time sebi stvorio mogućnost da se kandiduje za šefa države na predsedničkim izborima koji se održavaju u avgustu. Erdogan je veliki populista, „narodni čovek” koji zna kako da uspostavi kontakt sa masama. Tokom kampanje on je obišao skoro svih 80 provincija, a neke i više puta. Ali, kampanju je obeležila i blokada društvene mreže Tviter, putem koje su se distribuirali snimci koji ukazuju na umešanost turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana u korupciju. Pobedu Erdogana na lokalnim izborima u Turskoj komentariše Zijad Bećirović, politikolog Instituta za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane:

- Rezultati lokalnih izbora u Turskoj su bili očekivani. Zapravo AK partija turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana, jednostavno nema političke konkurencije u postojećoj opoziciji u Turskoj. Upravo zato je aktuelna vlada predvođena Erdoganom postiga zaista zavidne rezultate gotovo na svim područjima razvoja republike Turske.

Pre svega tu se radi o ekonomskom oporavku, zapravo ekonomskom bumu i to u vreme ekonomske krize, gde Turska beleži jedan izuzetan napredak. Nekada je taj napredak, odnosno privredni rast bio i do 10% godišnje, sada je to nešto manje. U svakom slučaju, to su zavidni rezultati sa kojima je Erdogan u izbornu trku ušao sasvim suvereno. Lokalni izbori su zapravo za premijera Erdogana bili određena vrsta referenduma, koji je pokazao da uživa poverenje većine.

Mnogi analitičari smatraju da je blokada Tvitera pred sam kraj kampanje bilo svojevrsno gušenje političkih sloboda od strane Erdogana. Kako Vi gledate na ovu okolost?

- Ako to gledamo sa aspekta ograničenja slobode, onda se to može i tako razumeti. Ali, mora se uzeti u obzir i izjava premijera Erdogana koji je rekao da društvene mreže na neki način uništavaju instituciju porodice. Kada realno pogledamo, zaista preterana upotreba društvenih mreža stvara jedno otuđenje između članova porodice pa i društva uopšteno. Na neki način, svi postajemo zavisnici od tih društvenih mreža.

Ali, naravno, smatram da treba biti omogućen pristup i društvenim mrežama i svemu onome što je karakteristika savremenog života svim građanima Turske, ali i drugih država.Uz privredni rast šta se još može navesti kao jača strana Erdoganove politike? Kako će se razvijati spoljna politika, posebno sa EU kojoj Turska pokušava da se pridruži još od 1987.godine, kada je predala zvaničan zahtev za članstvo.

- Trebalo bi tu dodati naravno i njegova velika dostignuća u spoljnoj politici. Posle izbora doći će do drugačijeg pristupa spoljnoj politici- pre svega intenziviraće se odnosi sa Ruskom Federacijom i Kinom. Naravno, tu bi trebalo dodati prilično neutralan stav povodom dešavanja na Krimu.

Turska se okreće Aziji, gde dobrim delom i pripada. Poznato je i široj javnosti da je upravo sa predsednikom Putinom, premijer Erdogan želeo da se Turska priključi Šangajskoj grupi. Tako, kao da je neki način i sama odustala od članstva u EU, jer svoju budućnost vidi upravo u Šangaskoj grupi. To je ne samo ogromno tržište, već i mnogo bliže Turskoj nego EU- i u okrilju tih država članica Šangajske grupe, Turska je više dobrodošla nego u društvu evropskih država.

Protivnici Erdogana mu spočitavaju sve očiglednije udaljavanje od principa kojima je Kemal Paša Ataturk reformisao i emancipovao tursko društvo čitav vek unazad. Da li se Vi slažete sa ovakvim stavovima?

- Ne bih rekao da se Turska udaljava od tih svojih principa koje je imala još pre 100 godina. Mogu slobodno reći da se vodi jedna pragmatična politika koja je primerena vremenu i prostoru. U tom kontekstu bi se trebala razumeti politika premijera Erdogana, kao i politika nekih drugih koji svoju politiku prilagođavaju novonastalim okolnostima. Insistiranje na nekim principima od pre 100 godina ili na nečemu što je anahrono sadašnjoj situaciji predstavljalo bi na neki način političko samoubistvo.

Odgovorni političari moraju se prilagoditi novonastalim okolnostima i mislim da premijer Erdogan to vrlo dobro radi. A to su uostalom potvrdili i ovi lokalni izbori.

Jovana Vukotić,