INTERVJU - NEBOJŠA KRSTIĆ

 1. Koliko je Srbija blizu, ili daleko od EU?

Bliže je nego ikad, a opet – vrlo daleko. Kažu da je dobijanje statusa kandidata tačka bez povratka na putu ka EU. Ali, kad je Srbija u pitanju, ne verujem da postoji takva tačka i za svaki sledeći korak potrebno je uložiti mnogo napora, a ne iči iz izbora u izbore, i iz rekonstrukcije vlade u rekonstrukciju.

2. Mnogi političari u Srbiji govore o potrebi reformi, ali ni jedan ne govori koje su to reforme neophodne. Koje su, po vašem mišljenju tri najvažnije reforme koje nas čekaju?

Lakše je nabrojati 30 potrebnih, nego tri. Po mom mišljenju najvažnija reforma bila bi da se vlast ozbiljno i odgovorno prihvati posla, a da prestane da stalno traži izgovore za nečinjenje i da ne prebacuje krivicu na prethodnike.

3. Kakva je sadašnja situacija u našim medijima?

Veoma loša. Mada, vidim da se sa mnom ne slažu predstavnici zapadnih, demokratskih zemalja koji kažu da je situacija solidna. Možda oni znaju nešto što ja ne znam, čitaju meni nedostupne novine i gledaju TV kanale koje ja ne hvatam.

4. Da li su novinari u Srbiji slobodni da rade bez uticaja i pritisaka?

To bi trebalo pitati novinare. Ja bih mogao eventualno da odgovorim na pitanje da li su čitaoci u Srbiji slobodni da prate vesti bez ičijeg uticaja. No sad, s postojanjem interneta, i ta stvar postaje sasvim moguća.

5. Kako unaprediti srpku ekonomiju? Ima li joj leka?

Lako. Vlast mora da bude stabillna, odgovorna, transparentna i proevropska. Mora se nastaviti borba protiv korupcije i kriminala, ali ne kroz medije, nego kroz institucije sistema. Takva Srbija ima šanse da privuče investitore, ali uz svoje maksimalno angažovanje i pronalaženje one srpske dodatne vrednosti, tajnog sastojka, zbog koga će investitori dolaziti kod nas, a ne u druge zemlje slične nama. A naš «tajni sastojak» je postojanje velikog broja vrednih i edukovanih ljudi koji govore strane jezike i sposobni su da obavljaju visoko sofisticirane poslove.

6. Koliko je važna kulturna razmena između Srbije i drugih zemalja?

Pre svega, potrebno je unaprediti kulturnu saradnu sa svim zemljama regiona, naročito sa zemljama ex Jugoslavije s kojima delimo isi jezik, običaje i sećanja, a s kojima, iznenađujuće imamo manju kulturnu saradnu i razmenu nego sa nekim dalekim zemljama. U tom smislu Ministarstvo kulture do sada ništa nije radilo i potreban je temeljno novi koncept.
Takođe, potreban je novi koncept kulturne saradne sa Albancima sa Kosova. U tom smislu, naglasio bih da je potrebno intenziviranje saradne s njima i u svim ostalim oblastima, privrednoj, naučnoj, sportskoj, političkoj itd. Jer samo takva saradnja može doneti bolje perspektive i srbskom i albanskom narodu i doprineti dugoročnoj stabilizaciji čitavog regiona.

7. Da li su odnosi između USA i Srbije dobri, po vašem mišljenju?

Ta saradnja ima svoje uspone i padove. Zbog događaja iz bliske prošlosti, 1999, ti su odnosi vrlo delikatni i potrebno je mnogo takta i truda kako bi se stalno unapređivali. Kada bi više američkih kompanija investiralo u Srbiju bilo bi to obostrano korisno, zato bi vlada SAD trebalo da snažnije ohrabruje svoje poslovne ljude da dolaze na Balkan i u Srbiju. A sva američka preduzeća koja su otvorila proizvodnju u Srbiji, do sada, zadovoljna su rezultatima i to je odličan indikator i za druge.

Ivan Trajković