Evropa se ograđuje izgovorima

Planirani susret ministara spoljnih poslova zemalja članica EU završen je bez osetnih proboja.

Prema mišljenju eksperata, evropljani se nalaze i stanju potpune zbunjenosti: zdrav razum i trezveni proračun im sugerišu istu liniju ponašanja u pogledu Rusije, SAD drugu. Nalazeći se između dve vatre, Evropa je primorana da se ograđuje raznim izgovorima i političkim izjavama. U suštini sve praktične odluke odložene su do završetka susreta šefova spoljnopolitičkih resora Rusije, SAD, EU i vršioca dužnosti rukovodioca ukrajinskog MSP-a, koji će se održati 17. aprila u Ženevi. Ministri takođe očekuju veću određenost povodom situacije na istoku Ukrajine. Većina njih je sklona čak da bez konkretnih činjenica optuži Rusiju za raspirivanje protesta i destabilizaciju situacije.

Već sada se može izdvojiti 5 osnovnih momenata susreta: kao prvo, ministri su doneli političku odluku o proširenju crnog spiska za Rusiju i Ukrajinu bez određenih datuma, imena i broja budućih figuranata. Kao drugo, Evropskoj komisiji je povereno da pripremi jedinstveni odgovor na pismo predsednika Rusije o ukrajinskim dugovima za gas, ne odredivši čak njegove teze, osim očigledne potrebe održavanja gasnih konsultacija sa Rusijom i Ukrajinom. Kao treće, potvrdili su odluku Evropske komisije od 5. marta o pružanju pomoći Ukrajini i uvođenju za nju jednostranih preferenci. Kao četvrto, doneli su odluku da upute u Ukrajinu ekspertsku misiju za podršku reformi sistema organa reda. Konačno, kao peto, ministri su poručili Evropskoj komisiji da razradi spisak finansijskih, trgovinskih i ekonomskih ograničenja protiv Krima na osnovu ocene pravnih posledica nezakonitog pridruživanja poluostrva Rusiji.

Što se tiče pitanja o antiruskih trgovinsko-ekonomskim sankcijama, o tome se sada govori samo kao o budućoj mogućnosti vršenja dodatnog pritiska na Moskvu. U svakom slučaju, ideja uvođenja mogućih ograničenja protiv Rusije nije konsolidovana politika EU, smatra direktor Evroazijskog komunikacionog centra Aleksej Piljko. Prema njegovom mišljenju, ovo je stav onih evropskih zemalja koje se nalaze pod žestokim presingom SAD.

- Evropi nije ni malo povoljno da uvodi sankcije protiv Rusije. Pošto će sankcije udariti po ekonomiji zone evra. A SAD je povoljno da Evropa bude uvučena u rat sankcijama. Zato što američku ekonomiju to ne dotiče: obim uzajamne trgovine Rusije i SAD nije velik.

Sada se vrši svojevrsna provera: koliko evropskih zemalja poseduje realni politički suverenitet? Pritisku Vašingtona mogu da se suprotstave zemlje koje su zaista samostalne u političkom planu.

Po pitanju sankcija protiv Rusije EU se sada nalazi u drugom stadijumu. Prvi je značio obustavu pregovora o novom bazičnom rusko-evropskom sporazumu i sporazumu o liberalizaciji viznog režima. Aktualni drugi stadijum su individualne vizne sankcije i zamrzavanje aktiva za niz zvaničnika, kao i ukidanje samita Rusija-EU u Sočiju. Treći podrazumeva ekonomske sankcije.

Na skorijem dostizanju trećeg stadijuma insistiraju SAD. Ali nade Vašingtona se razbijaju o nespremnost EUza žestoke kaznene mere, koje mogu da potkopaju i tako krhku ekonomiju bloka. Američki eksperti su uvereni da je pritisak na rusku ekonomiju jedina realna poluga uticaja koju Zapad može da iskoristi protiv Rusije. Ipak bez podrške od strane Evrope sankcije SAd neće doneti bitne rezultate.

Između ostalog, ako čak Evropa uvede protiv Rusije trgovinsko-ekonomske sakncije, to ni na koji način neće rešiti problem Ukrajine. Tako na primer smatra šef MSP-a Luksemburga Žan Aselborn. O tome je on govorio pred početak ministarskog susreta. Prema mišljenju zdravorazumskih evropskih političara, glavni tekući zadatak se sastoji u aktivizaciji diplomatskih kontakata i istinskoj spremnosti da se saslušaju argumenti oponenta. Samo na taj način može da se nazre izlaz iz zaista složene situacije, u kojoj se našla Ukrajina zbog nespremnosti Zapada da preuzme na sebe odgovornost za sopstvena dejstva.

Sergej Duz,