Kina de-fakto priznaje Krim u sastavu Rusije

Peking korak po korak, ali vrlo brzo, de-fakto priznaje ulazak Krima u sastav Rusije. Tako je direktor Instituta za politička i socijalna istraživanja Crnomorsko-Kaspijskog regiona Vladimir Zaharov je prokomentarisao mogućnost učešća Kine u novom rusko-kineskom projektu na Krimu. Reč je o učešću u izgradnji saobraćajnog prelaza preko Kerčenskog moreuza koji spaja Krasnodarsku pokrajinu i Krim.

Krajem aprila Moskva je prvi put zvanično potvrdila početak saradnje sa kineskim partnerima u podizanju dubokovodne luke na Krimu. A 5. maja saznalo se o nameri strana da potpišu memorandum o novom infrastrukturnom porjektu u toku posete predsednika RF Vladimira Putina Pekingu. Poseta će se održati krajem maja. Sa ruske strane to je ministarstvo saobraćaja i državna kompanija Avtodor. SA kineske strane državna kompanija China Railway Construction Corporation (CRCC) i privatno preduzeće China International Fund (CIF).

Avtodor već razrađuje tehnički projekat prelaza iz Krasnodarske pokrajine na Krim preko Kerčenskog moreuza. Tehnički model, istina, još nije utvrđen. To može da bude automobilski i železnički most i podvodni tunel. Zna se da su kineski parnteri spremni da finansiraju i grade ovaj infrastrukturni objekat. Kina ima ogromno iskustvo i mogućnosti za to, smatra Vladimir Zaharov. Ali u datom slučaju to je novi presedan ozbiljnog partnerstva sa Rusijom u kontekstu jakog političkog pritiska Zapada zbog događaja u Ukrajini. Takođe i pokušaja da se Kina uvuče u antirusku kampanju, ističe ekspert:

- Kina shvata realnost onog što se desilo sa Krimom. Ako bi Kina sumnjičala Rusiju za osvajačke ambicije, ona ne bi planirala da ulaže milijarde dolara u taj region. Samim tim Kina de-fakto priznaje da je Krim ušao u sastav Rusije dobrovoljno, a ne nasilno, kako tvrde SAD i Zapad. To je vrlo važan geopolitički faktor.

Saobraćajni prelaz preko Kerčenskog moreuza može da košta do 3 milijarde dolara. Kineski partneri, saopštavaju izvori bliski pregovorima, predložili su investicije u juanima. Prelazak na juane u obračunima sa stranim partnerima postao je već svetska praksa za kineske kompaniej. Međutim u datom slučaju to je znak da Kina hoće finansijski da podrži ruski projekat bez oslanjanja na zapadne valute — dokar i evro, smatra Vladimir Zaharov. Prema njegovim rečima, novi projekat Kine na Krimu odražava njene geopolitčke planove u tom regionu:

- Kina shvata stratešku važnost ovog regiona. Ona shvata da ono što ona ulaže, vraća joj se višestruko. Kina ne baca novac u rizične projekte. Tamo vrlo ozbiljno proučavaju projekte investicija. U datom slučaju Kina probija sebi put na novo tržište — Krim, odakle putevi vode u regione Crnog i Sredozemnog mora.

Moguće učešće Kine u izgradnju morskog prelaza na Krim odražava njenu zainteresovanost da izvuče maksimalnu korist iz nove geopolitčke situacije u tom regionu. Pri tome Peking očigledno odbacuje uporne pokušaje Zapada da odvoji Kinu od Rusije, iskoristivši krizu oko Ukrajine.

Karina Ivaško,