Kugla kao nekad...

Perić, Rujević, Jotanović i Kolašinac konkurišu za Olimpijske igre u Pekingu, kao što su za Igre u Moskvi 1980. konkurisali Milić, Ivančić, Saračević i Lazarević.

Uoči Olimpijskih igara u Moskvi 1980. godine naša atletika našla se na slatkim mukama. Imala je četvoricu bacača kugle koji su imali hice iznad 20 metara a na Igre je moglo samo troje. I iduće godine na Olimpijskim igrama može da učestvuju samo trojica takmičara u svakoj disciplini, a Srbija posle 28 godina mogla bi da ima četvoricu bacača kugle spremnih za olimpijsku scenu. Olimpijske 1980. Vladimir Milić (Crvena zvezda) bacio je kuglu 21,14 metara, Zlatan Saračević (Jedinstvo, Tuzla) 20,57, a granicu od 20 metara nadmašili su i veteran Ivan Ivančić (Crvena zvezda) i Jovan Lazarević (Partizan), pa je tadašnji Savez odlučio da se njih dvojica bore za treće mesto u našem olimpijskom timu.

Pod budnim očima specijalne komisije 5. jula Ivančić je postigao lični rekord sa 20,44, dok je Lazarević bacio kuglu „samo“ 20,32 metra.

Tih „samo“ 20,32 su za dva santimetra bolji od „A“ olimpijske norme za Olimpijske igre u Pekingu i Milić, Saračević, Ivančić i Lazarević, odnosno trojica od njih, bi i posle 28 godina imali mesto na olimpijskoj sceni, a iduće to isto mogla bi da ostvari nova četvorka – Dragan Perić (Crvena zvezda), Luka Rujević i Milan Jotanović (Partizan) i Asmir Kolašinac (Sjenica)...

Danas za učešće na olimpijskim igrama postoje norme koje ograničavaju rast broja učesnika. „A“ norma je 20,30 metara i donosi olimpijski pasoš trojici učesnika iz svake zemlje. „B“ norma je 19,80 metara, ali ona u Peking vodi samo jednog bacača i to ako ni jedan drugi nema „A“ normu.

Sudeći po dosadašnjim rezultatima Perića, Rujevića, Jotanovića i Kolašinca sva četvorica bi 2008. mogli da konkurišu za Peking, iako u ovom trenutku „B” normu ima samo Rujević, ali to nije jedina sličnost sa prethodnicima.

– I generacijski gledano oni su slični. Tada je Ivančić imao 44 godine dok su Milić, Saračević i Lazarević bili znatno mlađi, iduće godine će Perić imati 44 godine, a Rujević, Jotanović i Kolašinac su gotovo vršnjaci i 20 godina mlađi. ali svako od njih ima svoje adute i šansu da ispuni olimpijsku normu, – kaže Nikola Tomasović, savezni trener za bacačke discipline.

Perićev (rođen 1964) lični rekord od 21,77 iz 1989. godine, ali još više prošlogodišnjih 20,30 čime je ispunio „A“ normu za ovogodišnje svetsko prvenstvo u Osaki daju našem rekorderu realnu nadu da će četvrti put biti olimpijac, uprkos tome što bi bio među najstarijim učesnicima Igara.

Rujević (rođen 1985) je jedini ove sezone, popravljajući lični rekord više puta, ispunio „B“ normu i stigao do 20,11 metara.

Jotanović (rođen 1984) je nedavno u SAD, gde se školuje, postigao lični rekord samo osam santimetara kraći o „B“ norme – 19,72.

Kolašinac (rođen 1984) ove godine lični rekord pomerio je na 19,40 metara...

– Perić je daleko najiskusniji u ovoj četvorci. Ima veliko iskustvo i zna kako se stiže do rezultata iznad 20 metara. Kada se bude koncentrisao na sopstveni trening a ne na rad sa svojim pulenima, uveren sam, ispuniće normu. U ovom trenutku Pekingu je najbliži Rujević. Već se ustalio na daljinama iznad 20 metara i realno je očekivati da već ove godine postigne rezultat bolji za 30, 40 santimetara. Možda i više. Jotanović bi ove ili sledeće sezone trebalo da baci seniorsku kuglu na daljine na koje je bacao kilogram lakšu juniorsku spravu, a to je 20,69 metara. Kolašinac je najneiskusniji u ovom četvorolistu, jer trenira samo dve godine i po tome je sličan Periću, koji se takođe pojavio u atletici kao osamnaestogodišnjak, dok su Jotanović i Rujević u atletici odavno i imaju bogato iskustvo iz mlađih kategorija i značajne uspehe. Kolašinac je i po građi sličan Periću, ali nedostaje mu iskustvo i onaj savršen osećaj za tehniku kakav ima Perić. On još mnogo mora da uči, ali ima brzinu, snagu i, istovremeno, mekoću, – analizira četvorku iskusni stručnjak.

Pred iskusnim Perićem i perspektivnim Rujevićem, Jotanovićem i Kolašincem je više od godine dana da uz podršku ASS i OKS stignu do „A“ olimpijskih normi, pa makar se borili na internim kvalifikacijama za olimpijski pasoš kao što su to činili njihovi prethodnici.

U ostalim disciplinama, nažalost, srpska atletika nema ni približno tako jaku konkurenciju i tako visok nivo rezultata. U njima imamo po jednog atletičara ili atletičarku visoke međunarodne vrednosti ili velike perspektive, ili – još češće nikog.

Dakle, bacanje kugle je, kao i pre gotovo tri decenije ponovo naša najjača atletska disciplina, a ne sme se zaboraviti ni da je tadašnju potencijalnu atletsku bazu činilo više od 20 miliona stanovnika a današnju gotovo tri puta manje...

Odlazi ili ostaje...

Svakom sportisti cilj je učešće na olimpijskim igrama. Tako je i sa Asmirom Kolašincem koji je dobio ponudu da se takmiči za BIH.

– On zna da su u ovom trenutku Rujević, Jotanović i Perić bliži „A“ normi i Pekingu od njega, a ja sam mu savetovao da razmišlja sportski i da ostane u Srbiji i da ih pobedi. Pobediti rivala je najbolji sportski motiv, a uostalom Igre u Pekingu nisu poslednje takmičenje, – kaže Nikola Tomasović.

Dolaze Marković i Antunović

Ove sezone pažnju stručnjaka na svoj potencijal skrenuli su mladi bacači Miloš Marković i Božidar Antunović. Marković (Drvodekor, Ruma) je rođen 1989. godine i visok je 2,08 metara i juniorsku kuglu bacio je 18,35 metara a seniorki disk na prvom takmičenju 48,84 metara.

Antunović (Novi Sad), rođen 1991, visok 1,95 metara, ove sezone se više posvetio disku (čeka ga učešće na EJOF) i bacio ovu spravu 54,00 metara i to disk za juniorska takmičenja, koji je 250 grama teži od onog koji bi kao mlađi junior trebalo da baca.

– Njih dvojica su zaista sjajna perspektiva i vrlo brzo mogli bi da zaprete našim seniorima, – smatra Tomasović.