Ne možemo samo da pozajmljujemo novac od Kine

Sve je počelo u nedelju 10. maja kada je Bela kuća zvanično potvrdila posetu Baraka Obame Albukerkiju za četvrtak, 14. maj. Susret sa predsednikom,iz bezbednosnih razloga, održan je u fiskulturnoj sali srednje škole Rio Rančo. Kako su svi bili u neverici da „najmoćniji čovek na svetu” dolazi u „školu iz komšiluka”, nestrpljivo je iščekivano da vest potvrdi direktor škole. Poštoje potvrda ubrzo usledila, učenici su upozoreni da u četvrtak neće biti dozvoljeno da se na kampus unose bilo kakve torbe, rančevi, mobilni telefoni, i da će pristup Internetu biti onemogućen, a i da je reč „bomba” strogo nepoželjna. Fiskulturna sala od utorka je zaključana, škola okupirana SVOT timovima (timovi za analizu sposobnosti i mogućnosti delovanja kompanija i menadžera)i policijom.

Problem sa kojim su se susreli svi koji su želeli da vide i čuju predsednika bile su ulaznice za „gradsko okupljanje sa predsednikom Barakom Obamom”. Deo su dobiligosti Bele kuće, dok je ostatak podeljen po principu lutrije. Nakon tri dana bezuspešnih pokušaja da dođem do „famoznih” ulaznica sa zlatastim predsedničkim grbom u zaglavlju, zazvonio mi je telefon. Uz informaciju da sam dobio propusnicu, rečeno mi je i da bi bilo lepo kada bih imao spremno pitanje za predsednika. Bio sam u neverici.

Već rano ujutru ispred fiskulturne sale stajale su stotine ljudi snadomda će zauzetišto boljamesta. Na početku je puštena mala grupa ljudi, uključujući i mene, čija su mesta bila u blizini podijuma. Pošto je nekoliko volontera prikupilo naša pitanja, rečeno nam je da predsednik ipak neće odgovarati „prvim redovima” već će nasumice birati ljude u široj publici, samo zato što „prvi redovi” ne mare za kreditne kartice već za ratove i spoljnu politiku. Odlična organizacija.

Iako je izgledalo da su sva mesta popunjena, pre nego što je intonirana himna, u salu su uz aplauz ušli guverner, državni sekretari ikongresmeni. Na binu je istrčao momak iz obezbeđenja i na govornicu prišrafio predsednički grb, što je takođe izmamilo aplauz, ali i osmeh na njegovom licu – to ga može koštati posla.

Nakon najave, predsednik se pojavio uz gromoglasan aplauz. Lako je smirio uzbuđenu publiku i odmah se dao na priču o problemima. Svi su bili zadivljeni Obaminom spontanošću, opuštenošću i smislomza humor u teškim vremenima. Pokušao sam da ugledam odvezanu pertlu ili iskrivljenu kravatu, ali sve je bilo na svom mestu.

Na samom početku Obama je još jednom rekao da se Amerika, ali i svet,nalazi u najvećoj ekonomskoj krizi od Velike depresije. On je predstavio paket zakona, koji predlaže Kongresu, kako bi se ograničio efekat kompanija koje upravljaju sistemima kreditnih kartica –na nacionalnu ekonomiju, ali i na živote običnih Amerikanaca. Obama je pozvao na usvajanje zakona koji će onemogućiti pomenutim kompanijama naplaćivanje dodatnih poreza, ali i koji će ih obavezati da ugovori i formulari budu napisani razumljivim jezikom.

Predsednik je i ovog puta nazvao građane neodgovornim korisnicima kredita žaleći se na sveukupni deficit, pa je i poručio:„Ne možemo samo da pozajmljujemo novac od Kine.”

Obama je kao veliki problem istakao i zdravstveno osiguranje, koje u Americi nije u nadležnosti države. U svom govoru zapitao se zašto Sjedinjene Države taj problem ne reše po ugledu na Japan i Francusku, provlačeći poruku da je vreme za malo socijalizma.

Pitanja publike uverila su me da Srbija nije jedina zemlja u kojoj cvetaju nezadovoljni sindikati. Obama je za kraj,pored poruke da želi stabilnu Ameriku, pod utiskom nezadovoljstva koje se blago osetilo u vazduhu, poručio publici da oprezno i odgovorno barataju svojim kreditima, ali i da se prisete predsedničke kampanje i poruka –da svi zajedno moraju da rade ne bi li izašli iz krize.

Posle puno priče, ispio je vodu i uz aplauz otišao.