Srbiji nedostaje pedeset mamografa

 Uprkos stalnim apelima za prevenciju raka žene ne pregled u državnim ustanovama čekaju mesecima


Iako se u poslednje vreme puno priča o prevenciji raka dojke, obaveznim posetama lekaru i redovnim kontrolama, koliko je teško zakazati kontrolni pregled i mamografiju u državnoj ustanovi na svojoj koži osetila je pedesetšestogodišnja Beograđanka Ljiljana Ljubović. Zbog zdravstvenih tegoba, ova žena se pre nekoliko godina obratila za pomoć stručnjaku na Institutu za onkologiju koji joj je preporučio da jednom godišnje dođe na lekarsku kontrolu, a jednom u dve godine obavi pregled mamografom.

– Početkom marta bila sam na Onkološkom institutu i pokušala da zakažem kontrolu i mamografiju. Sestra na centralnom šalteru u holu zgrade preda mnom je otvorila jednu knjigu, pretpostavljam za zakazivanje, pa rekla: ’Gospođo, sve je puno do 2. avgusta 2010. godine’ i upisala me za taj datum. Moram priznati da me je ovo demoralisalo, razmišljam da ne gubim vreme, da ne čekam skoro godinu i po dana, već da idem na kontrolu kod privatnika, ali nemam puno poverenja u njih – objašnjava naša sagovornica.

Sa druge strane profesor dr Nenad Borojević, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije tvrdi da se, prema njegovim saznanjima, na ovom institutu uopšte ne zakazuju pregledi za iduću godinu, niti da je ime pacijentkinje Ljiljane Ljubović u martu zabeleženo u knjigama za evidenciju.

– Nijedna pacijentkinja na mamografiju ne čeka duže od tri i po meseca. Samo u toku prošle godine na Institutu za onkologiju urađeno je 17.500 mamografija, što znači da više od 80 žena dnevno obavi mamografski pregled dojki – ističe dr Borojević.

On podseća na činjenicu da na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije postoje samo tri mamografa (dva analogna i jedan digitalni) i da se uskoro očekuje prijem još jednog mobilnog digitalnog mamografa.

Pregled mamografom: Svake godine u našoj zemlji od raka dojke oboli 4.500 žena
– Za obavljanje nacionalnog skrininga našoj zemlji neophodno je još 50 ovakvih dijagnostičkih aparata, a jedan mamograf košta pola miliona evra. Inače, u državnim medicinskim ustanovama u Srbiji trenutno postoji 51 mamograf, ali da bismo promenili neslavnu nacionalnu statistiku koja govori da svaka dvanaesta žena u našoj zemlji oboleva od raka dojke i da svake godine imamo 4.500 novoobolelih i 1.600 umrlih od ove opake bolesti, potrebno je da nabavimo još ovih uređaja. Poređenja radi, u susednoj Hrvatskoj, koja ima 4,5 miliona ljudi, postoji sto mamografa, a u Beogradu mamografija se trenutno radi u četiri zdravstvene ustanove u gradu – u KBC „Zvezdara”, KBC „Bežanijska kosa”, Institutu za onkologiju i u Kliničkom centru Srbije – ističe naš sagovornik.

U kliničko-bolničkom centru Sremska Kamenica godišnje se uradi između 3.500 i 4.000 mamografija, dok se u Kliničkom centru u Nišu, Kragujevcu i na VMA svake godine uradi oko 2.000 mamografija. U KBC „Zvezdara“ svakog dana obavi se između 15 i 20, a, kako nezvanično saznajemo, ova statistika važi i za KBC „Bežanijska kosa“. U nekoliko privatnih lekarskih ordinacija u Beogradu i Srbiji moguće je uraditi mamografski pregled dojke, vreme čekanja meri se danima, a cena je između 3.000 i 4.000 dinara. U Domu zdravlja „Dr Ristić“, primera radi, mamografski pregled dojke košta 3.300 dinara

Mamografi postoje u domovima zdravlja „Vračar“, „Zvezdara“, „Voždovac“ i „Mladenovac“, a gradska sekretarka za zdravstvo dr Dragana Jovanović nedavno je izjavila da će glavni grad dobiti još četiri mamografa, čime će se, prema njenim rečima, postići cilj da svaki drugi Dom zdravlja ima mamograf.

Ono što onkologe posebno zabrinjava jeste činjenica da se kod svega 39 odsto žena zloćudni tumor dojke otkriva u početnoj fazi. Svega tri odsto žena koje su operisane na Institutu za onkologiju ima lokalizovani tumor dojke. Poređenja radi, u zapadnim zemljama, u kojima postoji razvijeni sistem nacionalnih skrininga, kod četvrtine žena dijagnostikuje se lokalizovani tumor dojke, čije hirurško uklanjanje garantuje stoprocentno izlečenje. Drugim rečima, naše žene kod lekara najčešće dolaze u minut – posle 12, a ova „minutaža“ Srbiju svrstava u neslavnog evropskog rekordera po broju pacijentkinja sa dijagnostikovanim karcinomom grlića materice i dojke. Naime, oko 6.000 žena svake godine dobije potvrdu da je „bolest koja se dešava nekom drugom“ upisana u njihov zdravstveni karton – svake godine 4.500 žena oboli od karcinoma dojke i 1.500 žena dobije dijagnozu raka grlića materice.