Nekoliko koraka do "belog šengena"

Izveštaj Evropske komisije o ispunjavanju uslova iz "mape puta" za viznu liberalizaciju Srbije, generalno gledano, vrlo pozitivan. Ipak, pred Srbijom i dalje nekoliko koraka do bele šengenske liste.
ek.jpg

Izveštaj Evropske komisije o ispunjavanju uslova iz "mape puta" za viznu liberalizaciju je, generalno gledano, vrlo pozitivan, ali će Srbija morati da napravi još nekoliko koraka u sledećih nekoliko nedelja ako želi da u julu ili septembru EK predloži Savetu EU da stavi našu zemlju na belu šengensku listu.

U izveštaju EK, podeljenom državama članicama Unije u utorak, a u koji je imao uvid novosadski "Dnevnik", navodi se da je Srbija ispunila većinu uslova, ali ne i sve.

Kako prenosi list, Srbija je, generalno gledano, za viznu liberalizaciju spremna samo u oblasti sigurnosti dokumenata, dok u preostala tri bloka - ilegalna imigracija i readmisija, javni red i bezbednost, te spoljni odnosi i fundamentalna prava - Beograd mora da učini dodatne napore.

"Dnevnik" navodi da Komisija nije iznela mišljenje da li, i kada, Srbija, ali i druge zemlje Zapadnog Balkana, treba da budu stavljene na pozitivnu šengensku listu, već je taksativno nabrajala šta je dobro urađeno i gde je potrebno popraviti stanje.

Čitajući detaljno izveštaje o svakom bloku na više od 150 strana, zaključuje se da su ključni problemi za dolazak Srbije na pozitivnu šengensku listu sledeći: izdavanje pasoša na osnovu registara opština s Kosova, koji za EK nisu više verodostojni, manjkavosti u proceduri utvrđivanja identiteta za izdavanje pasoša, kontrola granice sa Kosovom, tehnička oprema na graničnim prelazima, kao i raširena korupcija.

Napredak u oblasti sigurnosti dokumenata

Kada je reč o sigurnosti dokumenata, EK u izveštaju navodi da je Srbija napravila vrlo dobar napredak u ispunjavanju uslova u ovoj oblasti.

Navodi se podatak da je do 30. aprila izdato 504.225 biometrijskih pasoša i 527.362 lične karte, a da su bezbednosne mere u biometrijskim dokumentima (slike i otisci prstiju) na liniji sa standardima EU.

Komisija, navodi "Dnevnik", smatra da je izrada i distribucija pasoša sigurna i efikasna. U izveštaju se pozdravljaju akcije preduzete u borbi protiv korupcije u državnoj upravi i uvođenje disciplinskih sankcija za korupciju vezanu za falsifikovanje pasoša.

Dodatno angažovanje potrebno je posebno u suzbijanju korupcije među osobljem koje je angažovano na izdavanju ili proizvodnji novih pasoša.

Navedeno je, takođe, da su dodatne provere neophodne kod izdavanja izvoda iz matične knjige rođenih za one čije je prebivalište na Kosovu i kod valjanosti i sigurnosti procedura, od izdavanja krštenice do dobijanja biometrijskog pasoša.

Poboljšana kontrola granica

Kada je u pitanju ilegalna migracija i readmisija, Srbija je, ističe se u izveštaju, napravila značajan napredak na polju kontrole granica i politike azila i migracija, i to je najmanje dobra ocena u izveštaju za Srbiju.

Organizacija granične policije, navodi se u izveštaju, na liniji je sa standardima EU. Ipak, potrebno je da se brojno pojača sastav granične policije i da se on još bolje utrenira. To je prioritet, podvlači se u izveštaju.

Saradnja srpskih vlasti sa Euleksom i Kosovskom policijom na graničnoj liniji s Kosovom trebalo bi da se značajno poboljša.

Granicu s Kosovom, konstatuje se u izveštaju, ne kontroliše granična, već regularna policija, i saradnja na kontroli granične linije nije razvijena a kontrolni punktovi su malobrojni, posebno na severu Kosova.

EK o javnom redu i bezbednosti

Po pitanju javnog reda i bezbednosti, Srbija je, kako prenosi "Dnevnik" napravila suštinski napredak u ispunjavanju uslova.

Zakonodavna baza za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije je postavljena, ključne strategije su usvojene u brojnim oblastima, ali nedostaju akcioni planovi za borbu protiv organizovanog kriminala, pranja novca i trgovine drogom.

U izveštaju se zapaža da postoje manjkavosti u borbi protiv organizovanog kriminala i preporučuje se da se unaprede kapaciteti pravosudnog sistema i pojača zakonodavna baza.

I u oblasti spoljnih odnosa i fundamentalnih prava Srbija je napravila suštinski napredak. Zakonodavna baza za obezbeđivanje slobode kretanja i pristupa ličnim dokumentima je uspostavljena, usvojene su antidiskriminatorne mere i garancije za zaštitu manjina.

Srbija je odradila dobar posao na integraciji izbeglica i interno raseljenih lica. Obezbeđene su im lične karte i otvorena mogućnost da ostvare pravo na srpsko državljanstvo, navedeno je u izveštaju.
1