Slovenija se spremala za rat

Ljubljana se godinu dana uoči oružanih sukoba pripremala za rat, jer je u tajnosti osnovana Manevarska struktura narodne zaštite

Ljubljana, 21. maja – Studija Marka Prešerna otkrila je do sada nepoznat podatak iz zbornika američke obaveštajne agencije CIA „Balkanska ratišta” – da je slovenačka strana (a ne JNA) počela rat 1991. Ovdašnja službena verzija glasi da je za rat kriv Beograd odnosno Srbija i agresorska JNA. Ministarstvo pravosuđa i Ministarstvo odbrane nadležna su za pitanja „Politike”, saopšteno nam je iz kabineta premijera Boruta Pahora povodom dileme hoće li slovenačka vlada uoči proslave punoletstva „borbe za osamostaljenje Slovenije” preispitati dosadašnje vrednovanje rata iz juna 1991. i domaću javnost obavestiti ko je zaista počeo oružani sukob.

Iz dobro obaveštenih izvora saznajemo da ministar pravosuđa Aleš Zalar već mesec dana raspolaže primerkom Prešernovog diplomskog rada „Tužilačka i sudska praksa u Republici Sloveniji po pitanju kršenja međunarodnog prava u oružanim sukobima 1991”. Od portparolke ministarstva pravosuđa Helene Jaklič nismo dobili konkretan odgovor na pitanja je li ministarstvo pravosuđa preduzelo mere, s obzirom na Prešernove zaključke da su kriminalisti osumnjičenim pripadnicima JNA podmetali dokaze kako bi im se svetili i možemo li ta suđenja pripadnicima JNA oceniti kao politički motivisana i montirana, odnosno koliko je pripadnika JNA pravosnažno osuđeno na višegodišnje zatvorske kazne za događaje iz juna 1991?

Saznajemo samo da ministarstvo nije pokrenulo istragu povodom Prešernovog otkrića da slovenački sudovi ne znaju da primene Ženevske konvencije u slučajevima odlučivanja o ratnom zločinu (a sudskom procesu su podvrgnuta 104 pripadnika JNA). Uskraćen nam je i podatak da li je slovenačko sudstvo podvrglo procesu ikoga od pripadnika slovenačke Teritorijalne odbrane (TO) za ratni zločin, jer ministarstvo „ne vodi te podatke”. Ukratko, ministarstvo „nema podatke na osnovu kojih bi moglo da zaključi da je tokom mogućih sudskih postupaka u vezi sa ratom za osamostaljenje bilo odluka koje bi bile nezakonite”.

U vezi sa pitanjem tačnog broja žrtava „u ratu 1991”, upućuju nas na ministarstvo odbrane. Iz kabineta ministarke Ljubice Jalušič, međutim, nismo dobili taj podatak, ali jesmo informaciju da „vrednovanje istorijskih događaja nije u nadležnosti Ministarstva odbrane”.

Slovenija više ne krije ni da se još godinu dana uoči oružanih sukoba sa JNA spremala na rat, jer je 17. maja 1990. u strogoj konspiraciji osnovana Manevarska struktura narodne zaštite (MSNZ). To je bio odgovor tadašnje slovenačke vlade na odluku saveznog predsedništva, donetu 15. maja 1990, o razoružanju paravojnih jedinica.

TO je morala da preda oružje i municiju u skladišta JNA, ali za razliku od lokalnih štabova TO u drugim republikama SFRJ, slovenački su se oduprli i „sklanjali oružje iz skladišta TO” na tajne lokacije, prevashodno u Kočevskoj reci. MSNZ je presudno uticao na razvoj odbrambenih snaga i samostalnost Slovenije, podseća „Delo”, stoga važi za klicu „odbrambenih snaga novonastale države Slovenije”, što je juna 1991. omogućilo „odbranu pred vojnom agresijom jugoslovenske armije”. List ističe ulogu Janeza Janše (danas šef opozicije) i Igora Bavčara (sada u „Istrabencu”), koji su 1990. vršili funkciju sekretara odbrane (Janša), odnosno unutrašnjih poslova (Bavčar), pa su u konspiraciji „zajedno sa tajnom policijom i TO stvorili MSNZ, prvu slovenačku oružanu formaciju za borbu protiv agresije JNA”.

Svetlana Vasović-Mekina