Čovek se moli, bre…

Kada se naježite, kada vam se svaka dlaka na ruci, na glavi i možda na drugom izuzetno cenjenom delu vašeg tela podigne (ne smem da napišem koje parče tela, da me ne uhapse u danas demokratskoj Srbiji) onda nas dizanje tih malih stvarčica obavezuje da glasno kažemo: „Preterali ste bre… zaista ste preterali…!“

Na Trgu Republike, glavnog grada naše zemlje, slobodarskog i demokratskog Beograda, u sred bela dana, 21. maja 2009. godine, stoji mlad čovek i čita molitvu. Možda je gladan, možda žedan, možda mu je dete bolesno ili od njega gladnije i žednije. Možda se moli za spas njegove Srbije?

Čovek čita molitvuČovek moli Boga na nebu jer, pretpostavljam, niko od Bogova u zemlji Srbiji nije imao vremena da čuje njegove ranije molbe i molitve. Ovaj čovek nije dobacivao uvredljive reči prolaznicima, kao što poslanici u Skupštini Srbije svakodnevno dobacuju jedni drugima. Nije javno sebi odsekao prst, jer je svestan da jedan prst nije dovoljan da zasiti jedno dete, a kamoli celu njegovu porodicu. Nije ni pretio bombom; nije remetio red i mir; zaustavio saobraćaj; nikoga nije tukao; nije damama koje su prolazile bezobrazno dobacivao, niti je na Trgu Republike (Srbije) agitovao za odcepljenje delova Srbije od Srbije. Nije ni razvio mapu neke buduće „samostalne Republike Vojvodine“, kao što je, ne tako davno, to u Skupštini uradio poslanik Nenad Čanak. Molitvu ovog čoveka slušalo je nekoliko desetina građana Beograda, a Čankovu mapu gledalo, u direktnom televizijskom prenosu, na stotine hiljada gledalaca Srbije. Dok nam bledi i pada u zaborav nečovek Čanak koji se, nonšalantno zavaljen u poslaničkoj fotelji srpskog parlamenta kezi u kameru, ili se kezio Srbiji, u sećanje nam se za uvek urezuje slika mladog čoveka koji se u stavu mirno moli nečemu, ili čita molitvu za nekoga. Možda za sve naše građane na Kosmetu, ali i u Vojvodini? U sred njegove molitve, koja nikome nije smetala, prekidaju ga jedna osoba u civilu, i jedna u uniformi, a on, taj čovek prepun dostojanstva i nirvane, mirno polazi sa njima do policijske marice, u koju ga uvode, možda zbog njegovog (ne)vređanja onih koji ne veruju u Boga, i odveze ga… Gde?

Da li će naša voljena Srbija jednom biti zemlja u kojoj će mediji ovog čoveka dovesti pred kameru da nam kaže: kome se molio? zašta se molio? Ali, i gde ga je odvezla marica milicije države Srbije i zbog čega? Bilo bi posebno dragoceno kada bi to učinio isti medij koje je odveo Nenada Čanka u „Kuću velikog brata“ i za to „odvođenje“ mu platili jedan zaista VELIKI četvorocifreni honorar, u evrima. Da bi taj Čanak, u toj kući i pred celom Srbijom danima mudrovao, ponekad vređao, a često pričao gluposti…  Kada dodje taj i takav dan, kada vrednosti budu vrednovane drugačijim aršinima, tada neće više imati potrebe da se bilo ko moli ni za Srbiju, ni za njene građane u njoj, ili izvan nje!

A ja, čovek koji se retko moli Bogu, ali s emoli, hoću da znam: Zašto se ovo i ovako nešto u Srbiji dešava čoveku koji ni zemlji, ni bilo kom građaninu Srbije, nije njegovom molitvom naneo ni uvredu ni bol…?