Evropski "korak" u desno?

Najniža izlaznost u istoriji izbora za Evropski parlament, slabljenje socijaldemokratskih pozicija i više mesta za predstavnike nacional-desničarskih partija, činjenice su koje su obeležile izbore za Evropski parlament.
 
I dok se u Briselu pozdravlja pobeda proevropskih snaga, sa pravom se postavlja pitanje: kako zainteresovati građane EU za rad Evropskog parlamenta.

Evropska narodna partija koja okuplja stranke desnog centra, i u novom sazivu Evropskog parlamenta predstavljaće najveći blok. Za njima slede socijalisti pa liberali, ostavljajući tako odnos snaga u novom sazivu parlamenta gotovo nepromenjenim u odnosu na prethodni.

Evropski izbori, koji predstavljaju i svojevrsan pokazatelj raspoloženja birača prema lokalnoj politici i političarima, pokazali su da građani Unije u najvećoj meri daju svoju podršku konzervativcima, ali su i u velikom broju ipak kaznili stranke na vlasti, najviše zbog teških vremena nastalih usled globalne ekonomske krize.


Nezadovoljstvo jača ultra desnicu

Sve manje interesovanje za izboreBildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift:  Sve manje interesovanje za izbore

Zbog nezadovoljstva građana EU aktuelnom političko-ekonomskom situacijom, zbog nezainteresovanosti, ali i neobaveštenosti velikog dela od 388 miliona upisanih birača u 27 zemalja članica, profitirali su, pored ostalog, i nacionaldesničari i evroskepitici, koji su ovoga puta osvojili više mesta u EP. Ukoliko bi se ti i drugi poslanici, koji za sad ne pripadaju ni jednom bloku ujedinili, mogli bi da formiraju treću po veličini grupaciju u Parlamentu. To je ipak malo verovatno, zbog njihovih ekstremno različitih stavova. 

Ono što se zna jeste da će proevropske partije i dalje imati većinu u EP. Dosadašnji predsednik EP, Hans Gert Petering je po objavljivanju prvih rezultata izbora izjavio:

„Izrazio bih veliko zadovoljstvo činjenicom da proevropske partije, kao što su narodna partija, socijal demokrate, liberali i zeleni, imaju vrlo solidnu većinu u parlamentu. Sve ih pozivam da zajedno nastave da rade na proevropskom putu koji Evropu vodi u bolju budućnost. Od predstavnika onih partija koje nemaju proevropske pozicije očekujem da sarađuju fer i objektivno.“


Mala izlaznost vodi u krizu legitimiteta

Petering je ovom prilikom izrazio i žaljenje zbog niskog odziva birača. Samo 43,4 odsto birača dalo je svoj glas u izboru za novi saziv EP. Od kada je na prvim izborima za ovu evropsku instituciju 1979. izašlo 63 odsto građana, svakim sledećim izborom taj procenata je opadao. Paradoskalno ili ne, tokom istog vremena uticaj Evropskog parlamenta je postajao sve veći. Ukoliko se nastavi trend opadanja izlaznosti birača, moglo bi doći krize legitimiteta ove institucije, koja bi usvajanjem Lisabonskog sporazuma dodatno trebalo da dobije na značaju u trasiranju budućnosti EU. Graham Votson lider saveza liberaldemokrata u EP je izjavio:

„Mislim da birači za sada ne vide vezu između svog glasa i formiranja evropskih institucija. Kad bi mogli da jasno vide kako njihov glas utiče na sastav EK ili većine u parlamentu, tada bi građani izlazili i glasali i postojala bi jasna relacija između birača i formiranja administracije.“

Početak dvodnevne konstitutivne sednice novog saziva EP zakazan je za 14. jul u Strazburu, kada bi trebalo da bude izabran i novi predsednik parlamenta. Pobeda desnog centra na ovom izborima istovremeno daje i velike šanse dosadašnjem predsedniku EK, Žoze Manuelu Barozu, da dobije još jedan mandat na toj poziciji.