Aleksandar: Junaci, u boj za slobodu!

Posle austrougarske objave rata Srbiji, vrhovni komandant princ Aleksandar Karađorđević izdao je, 4. avgusta 1914. godine, zapovest kojom je pozvao vojsku "u boj za slobodu i nezavisnost srbskoga naroda".

Junaci!

Najveći i zakleti neprijatelj naše države i našega naroda iznenada je bez ikakvog razloga nasrnuo besomučno na našu čast i na naš život. Austrija, taj nezajažljivi naš severni sused, već je nagomilala vojsku i učinila više pokušaja da pređe našu severnu granicu i da porobi našu divnu otadžbinu. Njoj kao da je bilo malo što smo mi morali godinama mirno da slušamo jauke miliona naše braće, koji su do nas dopirali iz Bosne i Hercegovine, iz Banata i Bačke, iz Hrvatske, Slavonije, Srema i sa našega mora, kršne Dalmacije. Sada je zatražila najviše, traži našu glavu, našu nezavisnost, život i čast Srbije.

Regent Aleksandar sa srbskim oficirma

Junaci!

 Posle sjajnih uspeha našega oružja 1912. i 1913. godine i dr-žavnih tekovina, koje nam je priznala cela Evropa zaključenim mirom u Bukureštu, Ja sam najiskrenije želeo, da se Srbija i Moji dragi ratnici u miru odmore i okrepe od silnih ratnih napora, uživajući u tekovinama svojih pobeda. I zato je Srbija bila gotova, da se na miran način objasni i sporazume s Austro-Ugarskom o svim spornim pitanjima. Ali se, nažalost, odmah uvidelo, da Austrija ne ide na to, da s nama pregovara.

Čak i da smo ispunili sve njene zahteve, ona je bila rešila, da nas napadne, da nas ponizi i da nas ubije. Zato su ti sramni zahtevi Austrije morali dobiti dostojan odgovor. Ja sam ih s prezrenjem odbio, uveren da ćete svi vi tu sramotu, koja je imala pasti na nas, baciti u lice onome, koji je pokušao, da njome umrlja sjaj i slavu vašega oružja. Stoga sam vas i pozvao u ovo ratno doba, da pod vašim pobedonosnim zastavama, iako još umorni od skorašnjih po-beda, stanete opet na branik otadžbine.

Saopštenje koje vam sada činim, jeste objava rata Austriji. Na oružje, moji dični sokolovi!

Junaci!

Vi ćete imati da se borite sa jednim neprijateljem, koji nikad nije imao ni ratne sreće niti vojničkih pobeda! U ovome svetom ratu Ja ću vam biti vrhovni komandant. Mi smo se prošle dve godine velikim delom upoznali u bojnoj vatri. I ja sam se na Kumanovu, Bitolju i na Bregalnici sa ponosom divio vašoj svesnoj hrabrosti i vašem besprimernom samopregorevanju. Zato sam i uveren, da ćete i ovoga puta, na braniku otadžbine i u velikom delu oslobođenja srbskog roblja umeti samo da uvećate slavu i lepi glas srbskog oružja i vašega junaštva.

Junaci!

Pored bratske Crne Gore i svih ostalih Srba, koji će se protiv Austrije boriti gde se ko bude zatekao i čime bude mogao, vi ćete u ovoj velikoj borbi kao svoje ratne drugove imati sa severa našu moćnu i silnu braću Ruse, čiji je uzvišeni car Nikola II, na prvi, glas o austrijskom napadu na Srbiju, odlučno i viteški sa celom oružanom Rusijom stao na odbranu Srpstva i Slovenstva. S druge strane, uz Ruse su stali rame uz rame njihovi hrabri saveznici a naši osvedočeni prijatelji Francuzi, koji su već otpočeli ogorčenu borbu s austrijskim saveznikom, Nemačkom.

Junaci!

Na svetu nema svetije dužnosti nego što je odbrana svoje države, svoje nacije i vere, odbrana svoga ognjišta, svojih starih i nejakih. Stoga, s verom u Boga, u njegovu pravdu i milost, pođimo napred uvereni u pobedu i ukrasimo naše zastave novim lovorikama, jer je na tim zastavama Proviđenje ispisalo danas jasnije nego ikad naš ratni poklič:

 U boj za slobodu i nezavisnost srbskoga naroda!
Živela Srbija!
Živela Moja dična vojska.

Kragujevac, 22. jula 1914.

Vrhovni komandant vojske 
Prestolonaslednik Aleksandar