Između Rusije i EU - biramo Rusiju

Tema je bila geopolitička pozicija Srbije između EU i Rusije u svetlu aktuelne ukrajinske krize, pod naslovom „Zapad ili Rusija – pitanje je SADˮ. Na tribini su govorili: prof. dr Slobodan Antonić, politički analitičar, mr Đorđe Vukadinović, jedan od urednika NSPM i politički analitičar, mr Radovan Kalabić, istoričar i publicista, i prof. dr Dejan Mirović, autor knjige „Argumenti protiv EUˮ. Program je u ime organizatora vodio Boško Obradović.

Na početku programa prvi se obratio mr Vladimir Dimitrijević, član Uređivačkog kolegijuma izdavačke kuće Catena mundi, koji je publici predstavio novo, drugo izdanje kultne duhovne enciklopedije srbskog naroda „Catena mundiˮ koju je 1992. priredio Predrag Dragić Kijuk, a koju ova izdavačka kuća istog imena upravo štampa kao svoj izdavački poduhvat godine za predstojeći beogradski Sajam knjiga.

Ističući da se radi o jedinstvenom zborniku najvažnijih tekstova stranih i domaćih autora o nepoznatom poreklu Srba, srbskoj istoriji, kulturi i književnosti, zaključno sa stradanjem srbskog naroda u 20. veku, i posebnoj ulozi Vatikana i NDH u genocidu nad Srbima, Dimitrijević je pozvao prisutne da iskoriste popust do 15. septembra i po povoljnoj ceni pretplate se na ovo jedinstveno izdanje koje će posle 22 godine ponovo biti dostupno čitaocima.

Kompletno obraćanje Vladimira Dimitrijevića možete pogledati ovde.
 

Uvodnu reč na tribini dao je Radovan Kalabić, čineći osvrt na 200 godina istorije Srba iz ugla odnosa Zapada i Rusije prema Srbskom pitanju na Balkanu. Počevši od Prvog i Drugog srbskog ustanka pa do Prvog svetskog rata, Rusija je na strani Srba, dok je Zapad na strani srbskih neprijatelja, sa željom da nova srbska država dođe u poziciju zavisnosti od Zapada.

Protiv Rusije Srbija se opredelila jedino pod Kraljem Milanom i tadašnjom naprednjačkom Vladom koja je potpisala tajnu konvenciju sa Austrougarskom. U svim drugim istorijskim situacijama srbski državnici bili su na strani Rusije. Rusija je uvek pomagala srbskom narodu i državi, izuzev u situacijama kada je i sama bila napadnuta ili nije bila u mogućnosti da pomogne, kao što je bio slučaj 1812. kada je Napoleon napad Rusiju ili u Jeljcinovo vreme.

Nekadašnja tajna konvencija sa Bečom podrazumevala je da Srbija ne može da pregovara sa trećim stranama bez prisustva predstavnika Austrougarske, i ta vrste ucene neodoljivo podseća na današnje vreme i nove briselske pritiske da i Srbija stane u red država koje će uvesti sankcije Rusiji.

Kompletno obraćanje Radovana Kalabića možete pogledati ovde.
 

Slobodan Antonić je naveo više razloga zašto Srbija ne treba da ulazi u EU, posebno navodeći najnoviji slučaj pritisaka iz EU da Srbija ne iskoristi mogućnost povećanog izvoza na upražnjeno rusko tržište usled ruskih sankcija zapadnim izvoznicima. Dosadašnji argumenti za ulazak Srbije u EU posebno su se pozivali na ekonomsku računicu i logiku interesa, koja se sada naprasno ne koristi kada istu takvu ekonomsku računicu i materijalni interes Srbija ima u saradnji sa Rusijom.

Kompletno obraćanje Slobodana Antonića možete pogledati ovde.
 

Dejan Mirović je govorio o svom putovanju u Novorusiju i ljubavi tamošnjeg ruskog naroda prema Srbima. Istu ljubav osećaju i Srbi prema ruskom narodu u istočnim krajevima Ukrajine koji strada od zapadnih sila na sličan način kako su to Srbi stradali 90-ih godina prošlog veka. Mirović je ukazao i na brojne argumente protiv ulaska Srbije u EU koji se očitavaju u uporednim analizama kako su prošle zemlje istočne Evrope nakon pridruživanja EU: porast spoljnog duga, rast nezaposlenosti, smanjenje broja stanovnika, uništavanje domaće privrede, protekcionizam prilikom izvoza u zemlje zapadne Evrope - samo su neki od parametara koji to pokazuju. Nova knjiga Dejana Mirovića sa novim argumentima protoiv EU treba da izađe do Sajma knjiga takođe u izdavačkoj kući Catena mundi.

Kompletno obraćanje Dejana Mirovića možete pogledati ovde.
 

Đorđe Vukadinović je naglasio da je neko možda mogao pre 4, 5, 6 ili 7 godina da ima dileme oko ulaska Srbije u EU, ali da u današnje vreme takvih dilema nema, jer je EU u potpunosti pokazala svoje pravo lice i odnos prema srbskom narodu.

Kompletno obraćanje Đorđa Vukadinovića možete pogledati ovde.
 

U ime organizatora na kraju se obratio Boško Obradović koji je istakao da je u pitanju vekovni izbor srbskog naroda: da li ćemo se opredeliti za novu pravoslavnu civilizaciju koja se stvara u Rusiji ili za evroatlansku civilizaciju bezduhovnosti koja je na umoru, kao i da li ćemo se okrenuti onima koji su nas bombardovali, otimaju nam KiM, ekonomski nas ucenjuju i izrabljuju, ili onima koji nas nikada nisu bombardovali, brane KiM u sastavu Srbije i daju nam najpovoljnije bezcarinske trgovinske ugovore i nude stratešku saradnju u svim drugim oblastima.

Obraćanje Boška Obradovića možete pogledati ovde.
 

Iz veoma zainteresovane publike stigla su brojna pitanja. Svi prisutni posebno su odgovorili na pitanje o potencijalnoj saradnji intelektualaca i političkih organizacija na patriotskom krilu društvene scene, izrazivši želju i raspoloženje da do te saradnje dođe, kao na primeru ove zajedničke tribine.

Kompletan odgovor na ovo pitanje svih učesnika možete pogledati ovde.
 

Završni program 9. Letnjih duhovnih večeri u Čačku biće autorsko filmsko veče mladog srbskog reditelja Borisa Malagurskog u nedelju, 31. avgusta od 20 časova na istom mestu - u dvorištu KUD „Abraševićˮ u Čačku ili u sali skupštine grada Čačka u slučaju kiše.
 

Informativna služba Povereništva Dveri u Čačku