Svetolik Mića Zajc: „Sunčanica“ je film upozorenja

Premijera novog filma Nikite Mihalkova „Sunčanica“ biće održana danas, 3.oktobra u Beogradu. Film je snimljen prema motivima velikog ruskog pisca Ivana Bunjina. Montažer filma je srbski „majstor zanata“ Svetolik Mića Zajc.

Mihalkova i Zajca je pre nekoliko godina međusobno upoznao Emir Kusturica i ovo je već četvrti njihov zajednički film. Tokom rada na „Sunčanici“ bilo je snimljeno 120 sati materijala, dvadeset i nešto dana je bilo neophodno kako bi se materijal pregledao. Ipak, to nije mnogo u poređenju sa 37 godina, koliko se režiser nosio mišlju da snimi ovaj film.

„Naše društvoje ozbiljno podeljeno u smislu političkih stavova, ali i proevropski i patriotski nastrojeni Srbi rado gledaju filmove Nikite Mihalkova“- govori Svetolik Mića Zajc u intervjuu za „Glas Rusije“.

- Bunjin se u svojim radovima tek ovlaš doticao Balkana. U jednoj od pripovedaka, na primer, glavni lik umire nakon što je „pročitao nekoliko redova o balkanskim ratu kome nema kraja“. Balkan je ipak ostavio trag u životu pisca, jer se upravo ovde on našao kao emigrant pre svog odlaska u Francusku. Upoznao se sa srbskim lingvistom Aleksandrom Belićem. I na kraju krajeva, trebalo bi reći i da je Bunjin dobijao penziju od srbskog kralja.

Šta za Vas znači činjenica da će svetska premijera biti održana u Beogradu?

- Neobično mi je drago, pošto mislim da se ovaj film izuzetno tiče naše zemlje i naše istorije. Recimo, ima scena gde naš glumac Miloš Biković govori suštinu filma i ja sam na svakom dublju plakao.

Koja je glavna poruka filma?

- Ja mislim da je to pre svega film-upozorenje. To je poruka Rusiji i ruskom narodu da se treba okrenuti samom sebi, pogledati šta nije dobro, a šta je dobro. I poruka je da, pre svega, treba voleti svoju zemlju, svoju domovinu i da Rusija može opstati samo ukoliko narod voli svoju državu. Kad smo počeli da radimo na scenariju, nije to bilo tako aktuelno, ali jednostavno događaji su se namestili tako da je film apsolutno aktuelan. Mislim da se taj fil reflektuje i na našu bližu istoriju. Ono što se dešava u Rusiji trenutno, sa svim medijskim spinom koji organizuje Zapad, dešavalo se i kod nas tokom 90-h i kasnije. Mi smo bili probni poligon za Rusiju.

Nikita Mihalkov je spojio dva, žanrovski potpuno različita dela Bunjina: „Sunčanicu“- kratku priču o iznenadnoj strasti i „Proklete dane“ dnevnik pisca o revoluciji, koju nikada principijalno nije prihvatio. Da li je primetan ovaj „šav“?

- Ja mislim da se putem tog kontrasta između 1907. godine i 1920. želelo da se naglasi kako je to nekad bilo i šta se izgubilo, na šta je trebalo paziti i šta treba uraditi, kao poruka.

U intervjuu za RTS Nikita Mihalkov je izneo da kada on Vama kaže: „hteo bih da taj kadar ili ta scena bude malo toplija", Vi tačno znate šta on podrazumeva pod „toplija“. Kako doživljavate perfekcionistu Mihalkova: kao cara, tiranina ili demokratu?

- Nije ni car, ni demokrata ni tiranin. On je pre svega topao čovek. Jednostavno smo divno sarađujemo i odlično se razumemo. Prva naša saradnja je bila na filmu “Predstojanje” 2008. godine. Na samom početku je bilo nekog malog nepoverenja, da tako kažem. Ali, znate, svako novo lice koje uđe u vaš život izaziva tako nešto. Međutim, vrlo smo se brzo razumeli, i ta toplina, kojom on zrači i razumevanje sa kojom prati moje ideje i ja njegove je rezultat svega ovog.

Timur Blohin,