SAD i Ukrajina odbijaju razmatranje ukrajinske krize na međunarodnom polju

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je apelovao na strane u ukrajinskom sukobu da se strogo pridržavaju svojih obaveza u okviru mirovnih dogovora koji su postignuti 19. septembra u Minsku.

Dan ranije prilikom pucnjave u Donjecku poginuo je predstavnik Međunarodnog Crvenog krsta, švajcarski državljanin Loran Etjen. Tim povodom je generalni sekretar UN podvukao krhkost trenutnog primirja i pozvao je na to da se udvostruče politički i diplomatski napori radi regulisanja konflikta u Ukrajini.

Situacija u Donbasu se naglo zaoštrila u toku poslednjih dana. Na liniji vatre su se 2. oktobra našli kancelarija Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, tržni centar i bolnica. Poginuli su 11 mirnih građana i 1 predstavnik Crvenog krsta, a dan ranije su pripadnici snaga bezbednosti pucali u školu.

Napadi na civilne objekte i na međunarodnu humanitarnu misiju za vreme objavljenog primirja svedoče o tome da su kijevske vlasti sigurne u to da neće biti kažnjene. Da, one su potpisale memorandum o miru, koji su odobrili UN, OEBS i narodni dobrovoljci Donbasa. Ali ko će ih pozvati na odgovornost za to što odbijaju da poštuju dogovore? Na bilateralnim sastancima ukrajinskog predsednika Petra Porošenka i lidera zapadnih zemalja rešavaju se globalnija pitanja kao što su: finansiranje vojne reforme i integracija ekonomija. A rad na današnjim poljima Kijev jednostavno obustavlja.

Na sednici Parlamentarne skupštine OEBS u Ženevi je 3. oktobra prvi put trebalo da se okupi Međuparlamentarna grupa za Ukrajinu. Odluka o njenom osnivanju postignuta je na letnjoj sednici Skupštine u Bakuu. Međutim, prvo su u njoj odbili da učestvuju Amerikanci, zatim Poljaci, a uoči susreta i sami Ukrajinci. Za rusku delegaciju to nije bilo iznenađenje, ističe član Komiteta za međunarodne poslove Saveta Federacije, član delegacije RF u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Igor Morozov:

- To je bilo potpuno očekivano. Amerikanci su preko Poljaka i preko baltičkih zemalja, od samog početka podržavali ukrajinsku krizu. Prvo na nivou pružanja podrške opoziciji na Majdanu. Zatim – odobrivši njegov prevrat. I kad je osnovana međunarodna kontaktna grupa za istraživanje prekršaja u Ukrajini pretpostavljalo se da će razmatrati prekršaje Janukovičevog režima, pre svega prekršaje prilikom rasterivanja demonstracija opozicije na Majdanu. A kad se dnevni red promenio grupa za Ukrajinu više nije odgovarala interesima Kijeva, Evropljana i SAD.

Danas su u prvi plan izbila druga pitanja koja međunarodna zajednica ne može da ne postavi, ali na koja Kijev ne namerava da odgovori. A SAD ovi odgovori ne zanimaju. Zbog toga su odbili rad u grupi PSSE za Ukrajinu, smatra član Komiteta Državne dume za građansko, krivično, arbitražno i parnično zakonodavstvo, bivši član ruske delegacije u PSSE Dmitrij Vjatkin:

- Ovo svedoči o tome da se zločini kijevskog režima i oružanih formacija koje se ne potčinjavaju Kijevu, već oligarhijskim strukturama, više ne mogu kriti. Moraće da odgovaraju na teška pitanja koja se više ne mogu izbeći: o istrazi povodom pada „Boinga“, o masovnim grobnicama, o tome ko je pozvan na odgovornost zbog ubistava u Odesi 2. maja. Na ova pitanja nema javnog odgovora ni od kijevskih vlasti, ni od njihovih pokrovitelja.

Vašington je stavio do znanja da odgovora neće ni biti. Rukovodilac službe za štampu Stejt departmenta SAD Džen Psaki je, između ostalog, izjavila da istragu o masovnim grobnicama pronađenim u Donbasu treba da vrši kijevska vlada, a ne međunarodne organizacije. Jasno je da vlasti Donjecke i Luganske narodne republike neće dozvoliti da Kijev ovo uzme u svoje ruke, a Zapad je praktično upozorio na to da neće prihvatiti rezultate istrage koju obavi neko drugi. Još jedan u nizu ćorsokaka.

Natalija Kovaljenko,

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut